Ретке су европске земље у којима је фудбал по популарности иза неког другог спорта, још су ређе оне за које се са сигурношћу може рећи да у скоријој будућности најлепша споредна ствар на свету нема скоро никакве изгледе да преузме лидерско место у породици спортова.
Фудбал се у Литванији игра, а кошарка се воли. И, док су у гиганту литванске и европске кошарке Жалгирису из Каунаса играли наши и кошаркаши са бивших југословенских простора (Мирослав Берић, Бобан Марјановић, Владимир Штимац, Ратко Варда, Фрањо Араповић, Мирза Бегић...) у фудбалским клубовима увек их је био незнатан број.
Странци су присутни, али не у великој мери у скоро свим клубовима. Од укупног броја фудбалера у најбољој лиги 26 одсто нису Литванци.
Почетком ове године после сезоне и по из Литваније се у Нови Пазар вратио Адмир Кецап (29). За Судуву из Маријампоља (град у којем је омладинска репрезентација Србије пре четири године освојила титулу првака Европе), одиграо је 47 утакмица и постигао десет голова.
У том периоду, Судува је заузела четврто и треће место у шампионату, играла у финалу купа и од Европе се часно опростила после два пораза у првом колу квалификација за Куп Европе од Мидтјиланда (0:1, 0:1).
Ову сезону завршила је као друга иза, у последње време, неприкосновеног Жалгириса из Виљнуса.
– Зелени из главног града Виљнуса немају конкуренцију уназад неколико година. У нама су имали ривала за респект. Победили су нас прошле године у финалном мечу купа (2:0). Код нас, па и у Европи, ствара се забуна кад се спомене име Жалгирис. Постоје два клуба са истим именом и то им је једино заједничко. Жалгирис из Виљнуса је шампион, док је онај из Каунаса много слабији. Недоумицу појачава и то што је бивши шампион Европе у кошарци и најславнији клуб Литваније, Жалгирис из Каунаса.
Кошарка никако не намерава да преда примат популарности планетарном спорту број један. Да ће се такав тренд задржати још дуго потврђује и Кецап.
– Невероватна је популарност игре под обручима у Литванији. Просек на евролигашким утакмицама Жалгириса је преко 11.000, док на фудбалским утакмицама зна да их буде два, три пута мање. Пре неколико дана меч квалификација за светско првенство између Литваније и Словачке (1:2) пратило је 4.000 гледалаца. За навијаче у оба спорта важи исто, мирољубиви су, културни и одани свом клубу, репрезентацији посебно. Рецимо, на нашим мечевима није их било много, али смо имали присан контакт. Скоро да смо се лично познавали, с обзиром на то да је та група често знала да нас прати и на гостовањима.
Литванија никад није важила за обећану земљу играчима из Србије и земаља насталих на темељима бивше Југославије. Кецапов некадашњи клуб и данас важи за екс-Ју колонију у малом.
– Не можете тамо зарадити велики новац, али су исплате редовне. Добра страна је и то што не постоји притисак уочи утакмица, што вам омогућава да смирено улазите у мечеве – нагласио је Кецап.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
