Руска бајка Радета Дугалића са Тосном

Сабијени на ниво статистичке грешке, изузимајући репрезентативца Зорана Тошића, углавном, у клубовима скромног учинка, најбоље сведоче да и српска фудбалска фабрика није на некадашњој цени у највећој држави света.

Да није све, ипак, у математици и „проклетим” бројкама, могао би да посведочи и Раде Дугалић. Нишлија, чија појава на терену са 193 центиметра, не оставља много простора за опречне коментаре, доказује да има нешто и у квалитету.

Прошле године, са статусом најстандарднијег првотимца, довео је Тосно у Премијер лигу. Добро сте прочитали, Тосно је нови члан друштва најбољих руских екипа. Али...

– Тосно је млад клуб, чије је седиште у Санкт Петербургу, са дугорочним плановима такмичења у Премијер лиги и школовања талентованих фудбалера. Основан је 2013. године и неслућен узлет достигао под окриљем „Форт групе”, састављене од успешних бизнисмена – осетио је потребу Дугалић да, одмах, појасни личну карту клуба чудног имена и сјајних резултата.

Какав статус има Тосно у великом граду, чији заштитни знак је моћни Зенит?

– Тражимо место под сунцем. Прошлу сезону, као домаћини, играли смо у Новгороду, 150 километара удаљеном од Санкт Петербурга. Мука жива... Наша база и стадион се још граде, али је сва срећа да ћемо, у елити, ривале дочекивати на „Петровском”, доскорашњем дому фудбалера Зенита. Лане нас је гледало до 300 људи, сад ће бити сасвим другачија прича.

Шта је, заправо, Тосно?

– Град Лењинградске области, на око 50 километара од Санкт Петербурга. Броји око 50.000 житеља. План је да се екипа дефинитивно 2018. пресели на свој стадион и тад ће клупска прича бити сасвим другачија.

Како Руси коментаришу ваш пласман у Премијер лигу?

– Можда је изненађујући, али после лидера Динама, Тосно је, у необично захтевној, Другој лиги Русије, заслужено на другом месту. У том такмичењу, једноставно, нема случајности. Скоро све утакмице играју се на теренима с вештачком травом. Нон-стоп сте у авиону, поједини летови, попут оних до Владивостока и Хабаровског, трају и по девет сати... Кад све упакујете у 38 утакмица и ритам среда-недеља, онда је јасно зашто Другу лигу Русије многи сматрају најзахтевнијим европским такмичењем.

Јесте ли са 36 мечева и четири поготка заинтригирали Русе да поново купују у Србији?

– Трудио сам се... Волим да учествујем у игри, два гола постигао сам главом. Тренер Димитриј Парфионов и његова десна рука, бивши репрезентативац Јевгениј Бесчасни, знају зашто су ме довели. Уз мене је, од фудбалера с наших простора, Црногорац Младен Кашћелан, недавно је стигао и Хрват Анте Вукушић.

Коначно сте на великој сцени, одлична прилика да у 24. години направите скок напред?

–  Једва чекам да се опробам међу најбољим руским екипама. Одрадио сам прву од три године уговора и не бих сада да се селим. Пита се и клуб, а мени се много не жури – објаснио је Раде Дугалић, завршавајући краткотрајан одмор, међу пријатељима, у Нишу и Београду.

Пресудио позив Валерија Карпина

Партизанова школа, стажирање у Радничком, сарајевском Олимпику, Раднику, Цар Константину и запажен учинак у Синђелићу, били су довољни да се Дугалић 2014. отисне у јерменски Улисес.

– Утакмице у квалификацијама за Лигу Европе са Малтежанима препоручиле су ме Русима. На позив Валерија Карпина отишао сам у Торпедо Армавир и већ следеће године, 2016, преселио се у Тосно – објаснио је Дугалић, рођен 5. новембра 1992, занимљиву животну стазу.