Из Израела је отишао као шампион са Макаби Тел Авивом, тренер године. После паузе од годину дана Недељко Матић се враћа у Свету земљу, на место успеха, али почетног. Поново је у Моцкину, са којим се пре доласка у Тел Авив винуо до четвртог места у Лиги и први пут изабран за стручњака сезоне.
У међувремену прихватио се спасавања Металопластике од испадања из Супер лиге, већ у следећој сезони пошто је била вицешампион и освојила Куп Србије.
- После паузе од шест месеци прихватио сам позив из Шапца, одрадио тај посао. Био је то изазов. Драго ми је да сам био тренер у Шапцу јер је то увек за све нас, мене кад сам играо било „Вау, Шабац, прваци Европе...”. Драго ми је да сам део историје таквог клуба, а још драже због чињенице да сам први пут после много година тренер који није „домаћи”. Слободно могу да кажем да ми је то била најтежа полусезона од како се бавим тренерским послом- прича Недељко Матић.
Зашто?
– Јер сам пристао да тренирам екипу коју нисам бирао. Имали смо јако мало времена за припреме, промене. Тим није имао вођу, сви у равној линији, а обавезе су биле велике. При том у Шапцу сви познају рукомет и сви имају право да те на улици зауставе и питају зашто смо изгубили, зашто је овако,а није онако играно. Драго ми је да смо на крају успели да будемо први у, ружно је рећи плеј-ауту, јер то Металопластика никако не треба да игра, од десет утакмица имали девет победа. У укупном поретку завршили смо као седми.
Будући да сте обавили задатак, било је мало необично када је постало јасно, још пре званичног краја сезоне, да нећете наставити посао и наредне сезоне:
– Имао сам уговор годину плус две, али сам већ у фебруару рекао људима у клубу да бих ишао у иностранство. Тако смо и направили. Јако сам задовољан сарадњом са спортским директором Стојиновићем, Ћосићем, Банетом Мркоњићем. Имали смо врло коректну сарадњу, а био је заиста огроман изазов за мене и ново искуство. А, мислио сам да сам већ прошао све и свашта.
У међувремену је стигао позив од старих знанаца из Израела:
– Звао Ашгот, мој бивши клуб Моцкин где сам био три године и који је ове године испао из Прве лиге...
Босић за сада једини Србин
До сада сте у екипи увек имали неког Србина, у Макабију Новака Бошковића и Милана Косановића, планирате ли и сада да ангажујете неког?
– Од ове године клубове Прве лиге могу да имају три, а друге једног странца. Тренутно је у Моцкину Александра Босића. Ако будемо играли Прву лигу, не знам да ли ће клуб имати новца за три странца, али једног још ћемо сигурно довести. Пивотмен се тражи... Ако будемо друголигаши задатак је да се попнемо степеницу више, ако смо у елити, онда да ту и останемо. Сваке године је лига све јача, више је странаца, добрих. Првак, Макаби Ришон је довео Радивоја Ристановића, остао је Карачић, довели су десног бека Шпанца. Хапоел Ришон је довео десног бека Нексеа... Рамат Хашарон нашег Павловића, Андрејевића, два три домаћа репрезентативца, чекају десног бека...
Нисте се много двоумили д прихватите баш позив Моцкина?
– Званично јесу у другој лиги, али постоји шанса да Аса одустане од такмичења и да се ми поново нађемо у елитном друштву. Уговор смо потписали на две године. Лакше ми је са те стране што већ познајем све људе, играче, знам како све функционише. Није наравно, нигде лако, али због неког минулог рада сам добио позив да дођем поново.
Инетересантно били сте шампион са Макабијем, а прихватате се посла у друголигашу?
– Многи постављају исто питање. Опет је то изазов да се после три године вратим. То је била прва екипа коју сам тренирао у Израелу, направили смо тада највећи успех у историји, били четврти у првенству, играли на фајнал фору Купа, први пут изборили учешће у неком еврокупу...
Тада сте први пут постали и тренер године у Израелу, прошле године сте то поновили са Макабијем, чак освојили титулу, али упркос томе остали без посла:
– Газда је имао неку своју визију. Казао ми је : „ Ти имаш неки свој пут, изгурао си га до краја, скидам капу, али не знам да ли то пије воду. Хоћемо младе играче...” По мом схватању ствари титула не може да се осваја са младима, а то им је била друга титула у историји. Сада почињен неку нову причу. Драго ми је што се враћам јер већ имам неки статус тамо... - поручује Матић који је у каријери водио ПКБ, репрезентацију Либије, потом Моцкин и Макаби Тела Авив и Металопластику.
Недељко Матић је прошлог лета постао и мастер коуч:
– Да, јер ускоро већ неће моћи да се води екипа у европском такмичењу, после ни репрезентација тако да сам то завршио на време. Тема завршног рада ми је била оно што највише волим, 3-2-1 одбрана, методологија обучавања и одбрана 3-2-1. Волим ту зону, али немам времена то да тестирам баш са свим екипама.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
