Милица Гардашевић, будућност српске атлетике: Скокови у ритму Ганса

Новосађанка Милица Гардашевић је на Европском првенству за јуниоре одржаном у италијанском граду Гросету оправдала епитет фавориткиње и прво место на ранг листи Старог континента, па се кући вратила са најсјајнијим одличјем у скоку удаљ.

Даљина од 6,46 метара у финалу донео јој је титулу којом је окончала такмичење у јуниорском узрасту и од следеће сезоне покуцаће на врата сениорки.

Како је у разговору за Журнал рекла да јој је један од омиљених бендова „Ганс енд роузис” (Guns n' Roses) стих овог популарног састава „све што нам је потребно је само мало стрпљења” можда и најбоље описује како је до сада функционисао, а и наставиће, двојац Гардашевић – Милинков.

Јер,  ученица Марка Милинкова је увек била део финала на великим првенствима, али је постоље измицало. Остваривала је одличне даљине, а Милинков је увек напомињао да нигде не журе, да иду корак по корак, да морају да буду, пре свега стрпљиви.

Придржавајући се управо тога, стигли су заједничким снагама до титуле у Италији. Сада су у тандему, за Журнал причали о освајању злата, шта је претходило томе и колико су се ствари за њих промениле.

Оно што одмах може да се претпостави јесте да тренеру Милице Гардашевић телефон не престаје да звони и да се он, за сада, поред плана тренинга бави и организовањем сусрета са медијима.

– Имали смо доста гостовања и интервјуа по повратку из Гросета. Сада се то мало смирило, али и даље нас људи зову, што је добро, само је потребно договорити се и ускладити све са Миличиним обавезама, јер се она већ вратила тренинзима – рекао је Милинков, који је и током разговора морао пар пута да се јавља на телефон и консултује са пуленком око распореда и њеног времена.

Милица је свесна да је то сада саставни део успешног бављења спортом. 

– Имала сам и конференцију за медије у Београду, то је за мене све ново. У принципу, навикавам се полако. Док постоји међусобно поштовање, све је у реду – рекла је јуниорска првакиња Европе.

Гардашевићева ће у септембру напунити 19 година. Девојка која на залетишту изгледа потпуно мирна и сталожена, која показује чврст карактер у свакој реченици, на чијој плејлисти се налазе велики Ганси, Нирвана и Пеперси, тек је загребала успешну каријеру коју ће, надамо се, тек обогатити.

После највећег успеха до сада имала је краћи одмор и брзо се вратила на стадион „Карађорђе“ у Новом Саду.

– Дао сам јој мало времена да сабере утиске и да обавимо сусрете са медијима. Већ од прошлог четвртка је поново у тренингу. Постепено је враћам, пошто није прошло много времена не морамо да радимо неке припреме, него једноставно настављамо даље сезону. У плану су још два, три митинга у августу и почетком септембра стављамо тачку – објашњава Милинков.

Загревање уз домаћи реп

Милица је за читаоце Журнала открила и свој музички укус.

– Слушам рок, највише Гансе. Домаћи реп ми је на плејлисти кад се загревам и на тренинзима, а волим и страни реп и старији рок, Нирвану, Ред хот чили пеперс...

Гардашевићева ће тада на одмор, који толико прижељкује, а који је и сасвим заслужила. После тога је поново у погону, почиње припреме за зимску сезону и дуеле у сениорској конкуренцији.

– Узимајући у обзир њене резултате који су изузетно вредни, она тај прелаз, како ствари сада стоје, неће осетити. То је јако велика реткост, да неко излази из јуниорске категорије са сениорским резултатом. Норма за Европско првенство у Берлину следеће године је 6,60 метара, а Милица има скочено 6,62 са 2,2 метра у секунди недозвољеним ветром, а има и 6,50 и 6,56 метара. Објективно је очекивати да она оствари тај услов и да тамо може да се нада и неком уласку у финале – истакао је Милинков. 

А ако неко зна како је у финалу, то је управо Милица. Она је на четири највећа међународна такмичења увек била део завршнице.

Најпре је 2013. на ЕЈОФ-у у Утрехту била четврта, па је 2015. уследило СП за млађе јуниоре у Калију када је заузела шесто место и бронза јој је умакла за два центиметра, да би прошле године на јуниорском СП у Бидгошћу завршила на 11. позицији.

– Имам доста искуства са великих првенстава, тако да ми сада није било необично у финалу. Нисам била нервозна, није било треме, јер сам се већ навикла и са доста тих девојака сам већ скакала – рекла је Милица.

Она је увек била у светском врху и на корак од медаље.

– Може се рећи да је 2016. била турбулента година. Пред Светско првенство у Бидгошћу Милица је била потпуно спремна, али се нашла у ситуацији да није ишла на такмичење месец дана пре планетарне смотре, јер нисмо могли да обезбедимо ниједно и то је резултирало том 11. позицијом, уместо да се опет као у Калију бори за медаљу, за шта је била спремна – каже Милинков.

ЕП у Гросету је специфично јер је Гардашевићева први пут отишла на међународно такмичење као лидерка на европској листи.

– Рецимо да је ово првенство на неки начин моја одскочна даска. Никада нисам била у улози апсолутног фаворита, али изнела сам све то на најбољи могући начин – каже Милица.

Кад је реч о митинзима у Србији, Милица нема праву конкуренцију.

– Она је једна од ретких јуниорки које могу да такмиче на оваквом нивоу. У претходном периоду нам је било изузетно тешко да обезбедимо одласке ван Србије. Ове године смо имали среће да је била део сениорске репрезентације на Купу Европе и Балканијади и тако је имала нека озбиљнија такмичења. Колико нам прошле године календар није био наклоњен и нисмо имали могућност да скаче месец дана пред светско, ове године смо имали срећу да је календар био повољан и то што је била у сениорској репрезентацији много је допринело да уђе у форму и да буде спремна за европско – образложио је Милинков.

Овим резултатом на ЕП ипак су им се нека врата и могућности отвориле, али је требало и стићи дотле. Оно што је сада већ познато за Нови Сад је да су услови за бављење атлетиком на високом нивоу, а управо је одатле и овај двојац стигао на кров Европе.

– Леп је осећај кад пусте твоју химну, зато што ретко имамо прилику да је чујемо. Цео стадион устане да би је слушао, да ти ода поштовање, тако да у принципу, могла бих да се навикнем на то – искрена је Гардашевићева.