Јелић: Није усрећио само пријатеље, већ читаву нацију

Непун сат пре поноћи, на раскршћу среде и четвртка, на аеродром у Будимпешти слетели су српски рвачки Орлови, учесници Светског првенства у Паризу.

Дочекали су их, Пирошка и Тибор Немеш, родитељи близанаца, Виктора и Мате, председник Скупштине РСС Золтан Балинт, генерални секретар Милан Јелић, тренер Пролетера Војислав Трајковић, први тренер познатих близанаца, Ласло Зерге, један од наших најбољих судија Рудолф Леринц и репрезентативни другари, актуелни првак Европе Кристијан Фрис, Петар Бало и Тамаш Нађ.

Први је изашао светски шампион, Виктор Немеш, уз широк и препознатљив осмех полетео је родитељима у загрљај. За њим брат Мате, па Жарко Дицков, легендарни тренер Сретен Дамјановић...

- Нема краја срећи – кроз осмех је рекла мајка светског првака. – Виктор је пет минута старији од Мате, али чујте, Мате је међу осам у свету, и то је веома добро. Назвао ме Виктор пре финалне борбе, реч није рекао о рвању, питао ме како сам и да ме зове из собе где се одмара за финале. После ме назвао, не знам како да то опишем, Тибор и ја смо били пресрећни, поносни.

За светску сцену био је загрљај Фриса и Виктора, актуелног европског и светског првака.

- Ово је феноменално – увек озбиљни Фрис, раширио је осмех. – Виктор је учинио много за наше рвање, његова медаља пуно значи. Она је потврда да добро радимо, да смо ангажовани и борбени и да смо јединствени.

Одмах се надовезао Петар Бало, годинама члан изабраног тима.

- Виктор је мајстор, ово се очекивало, он је рођени шампион. Донео нам је много среће. Кад су тренинзи у Зрењанину сви смо заједно, кад су у Сенти, исто тако, било где да се налазимо, један другоме помажемо – јасан је Бало.

Кад су му уручили портрет, сјајан цртеж, с медаљом око врата, Милан Јелић је погледао у Виктора и изустио:

- Није усрећио само пријатеље, већ читаву нацију. У Савез је стигао невероватан број честитки. Много их је гледало мечеве. Звали су ме искусни рвачки радници, познати тренери и рекли да су заборавили кад је неко од наших репрезентативаца тако убедљиво освојио златну медаљу. Треба да се истакну и остали, да је Мате у дебију на великом такмичењу био међу осам најбољих, па Михаил Каџаја, Жарко Дицков, пред којим је перспектива. Радује ме атмосфера у изабраном тиму, јединствени и најбољи, то је наша девиза.

Пришао је Виктор Немеш, по обичају, насмејан и задовољан и на питање: „мајсторе, шта следи”, јасно одговорио:

- Да се одморим, нећу дуго. Мислим о новој сезони. Брзо креће првенство у Немачкој, са Фрисом ћу на двојну регистрацију рвати за Триберг, лепо место на тромеђи са Швајцарском и Француском. Члан сам Пролетера и све што сам рекао док сам био у Паризу, стоји. Циљ је да одбраним светско злато на следећем првенству у Будимпешти наредне године и да на сваком такмичењу идем на медаљу. Светски сам шампион, остварио сам један од циљева и поставио нове. Треба још више да радим, хоћу да останем најбољи. Без обзира каква ће да буду измењена правила, које категорије, увек ћу бити спреман да се борим за највише. Ваш Журнал је увек био уз нас, хвала вам.

Золтан Балинт, искусни рвачки радник, све је поставио на место, једном реченицом.

- Виктор је увек спреман и не гледа ко је са супротне стране.

У једној од мађарских Чарди, на путу ка граници, Орлови су хтели да се освеже, наздравило се Викторовој златној медаљи.

- Шампионе, подигни криглу, да наздравимо за титулу – обратио се легендарни тренер Сретен Дамјановић Виктору, а са лица Пирошке и Тибора, родитеља великог шампиона, није силазио осмех.