Редакцијски позив, садржајно и с поводом, није изненадио Адмира Смајића, тренера и човека провереног у времену. Јесте Партизан, тачније: спортски сектор.
– Очекивао сам моје... да се јаве, не схватите погрешно, пре „Журнала” – скрушено започиње разговор оновремени ас црно-белих, Смајић.
– Нису се удостојили, иако знају да сам шест година био играч и касније тренер у Јанг бојсу. Али, ето...
Ето и ваљаног разлога да скенирате игру тима Адолфа Хутера, у што ситније детаље?
– (Смех)... Добро, да кренемо. Јанг бојс игра у систему 4-4-2, додуше, нешто ређе с једним шпицем. Аустријски тренер инсистира на чврстој, дисциплинованој и организованој игри, тражи од играча да свак држи своју позицију; посебно двојица задњих везних. Сулејмани једини има „а ла карт”, много више од осталих слободе у игри. Дејствује уз обе аут-линије, често провоцира ривала „један на један”, изводи слободне ударце и корнере с десне стране. Позорност мами и најистуренији нападач Хоарау, Француз. Висок је, активан у оба правца. Доброг тајминга, скока.
Црно-белима се очито не пише добро, или вара први утисак?
– Партизан је играчки квалитетнији, Јанг бојс организованији. Па, вештачка трава... Ваља се привикнути на подлогу, брзом лоптом и прецизним пасовима стићи до гола Фон Балмоса. Битно је, рецимо, знати да Јанг бојс ретко игра дугим лоптама. Најчешће, као у недавном дуелу с московским ЦСКА, сигурним пасовима, не срљањима у завршници. Може тако, три године не мења екипу. Равеа је једино летос продао Фрајбургу. Фаворит је у Берну, волео бих да идентично мисле стручни штаб и играчи Партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
