ТЕЛЕСПОРТ: Код Ђорђевића нема водоноша

„Прво се опростио Стефан Марковић. Нису се забринули. Онда су остали без Немање Бјелице. Жалостили су се, али не и забринули. Онда је отказао Никола Јокић. Наљутили су се, али не и забринули. Онда су се озледили Марко Симоновић и Мирослав Радуљица. Почели су сумњати, али још се нису забринули. А онда су остали без Милоша Теодосића.

Е тад су се забринули.

Када је низ завршен озледама Николе Калинића и Немање Недовића, шокирани српски навијачи невољно су морали да признају да њихова репрезентација више није фаворит за злато. Постало је јасно да Србија без две трећине момчади више нема онолико сировог талента којим је обиловала посљедних година – од екстраталентованих играча преостао је само Богдан Богдановић.

Упркос свему, екипа је на припремама играла одлично и низала победе, падале су Грчка (двапут), Црна Гора, Немачка, Пољска и Русија. Једини пораз претрпљен је од Грузије у неизвесној завршници. Ипак, јављала се сумња – припреме су припреме, шта ће бити када крене Еуробаскет, а смештени су у најтежу групу?

У медијима су се стално помињали они којих нема, док су се налазиле мане онима који су их дошли заменити и изражавала сумња да могу да остваре велики резултат. Пред сам одлазак на Еуробаскет изборник Саша Ђорђевић одлучио је подвући црту: „Ја водим 12 најбољих играча који у овом тренутку желе да играју за репрезентацију, а нису повређени. Наша дужност, али и велика жеља је да идемо на медаљу. То ћемо, будите сигурни, и урадити!”

Констатујући да Ђорђевић није причао флоскуле, аутор је наставио:

„У чему је тајна? Ко је то попунио екипу? Како се могао преживети такав масакр кадра да се не то осети на резултату?

Тајна је у томе што за Србију не играју појединци него тим.

Потом је анализорао тим почевши од Богдановића и Јовића, потом и свих линија тима. Да би дошао до поенте:

„Али, главни извор српске моћи не налази се на терену, већ уз њега.

Саша Ђорђевић доказани је победник који зна како да извуче максимум из сваког појединца. Кроз четири године на клупи Србије изградио је посебан култ репрезентације. Док већина изборника настоји што више сузити ротацију како турнир одмиче, Ђорђевић ради супротно. Он редовито користи свих 12 играча показујући тако сваком да није позван тек да попуни број.

У репрезентацији нема водоноша, сви се осећају битнима и у своје минуте улазе потпуно фокусирани, знајући да ће им се уз прави приступ опростити грешке. Можда звучи као клише, међутим Ђорђевић је заиста строг, али праведан. И зато што је такав, успео је да створи ментално суперснажну момчад која се није погубила кад су их запљуснули летонски шутери и отишли на плус 12 у три минуте.

Уколико вас интересује комплетну анализу можете да прочитате на Телеспорту.