Од како је Душан Ивковић објавио да ће да иде у пензију, Жељко Обрадовић је неколико пута рекао да му је веома жао због тога. И синоћ, пред донаторску вечеру, поновио је:
- Мени је много жао што је Дуда напустио посао који је радио феноменално, који је многим тренерима био учитељ. Мени сигурно. Пријатељство које имам са њим је непроцењиво за мене.
Јер...
- Дуда ми није био само учитељ у тренерском смислу, већ и у животу. Заиста ми је велика част и задовољство да будем овде. Али, понављам, жао ми је што Дуду више нећу видети на клупи. Како год, знам сигурно да ћемо наставити да причамо о кошарци, као што смо то радили док је било Европско првенство у Истанбулу. Као што смо радили цео живот, наставићемо да причамо о ономе што највише волимо, а то је кошарка.
Ивковић је Обрадовићу био тренер, па онда сарадник на клупи репрезентације.
- Најискреније, од тренутка када ме је Дуда позвао у репрезентацију почели смо да имамо специјалне везе. Ја сам био најстарији играч у тој репрезентацији и имао је велико поверење у мене. То је после прерасло у то да му будем помоћни тренер у репрезентацији, да се наше породице вежу кумовском везом, да све ове године будемо нераздвојни.
Истовремено, били су и велики ривали. Тренер два љута противника - Панатинаикоса и Олимпијакоса.
- Било је тренутака када смо играли један против другог - додао је Обрадовић. - Било је тренутака и када су неки други људи покушавали да направе неки проблем између нас. Али то је било немогуће. Све ове године које сам провео са Дудом, у било ком односу, су нешто непроцењиво за мене. Заиста сам поносан на то, са великим задовољством увек причам о томе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.