Ако сте фудбалер и судбина вас доведе у Анкару, неће вам бити лако да научите турски. Али, од тог проблема постоји и већи у случају да заиграте у клубу чије име почиње са Г и има још пуно, наизглед насумично набацаних слова - неопходно је да правилно изговорите име клуба чији дрес носите: Генчлербирли.
- Није лако преломити преко језика – признаје Петар Шкулетић.
Од суботе и турски љубитељи фудбала имају лингвистичке лекције: увежбавају правилно изговарање презимена некадашњег голгетера Партизана. После четири узастопна пораза, Генчлербирли је голом Петра Шкулетића у 91. минуту савладао Башакшехир - 1:0. А гол, ни приближно сличан онима због којих су га прозвали Шукнтелар: спринт иза леђа штопера, утрчавање пре голмана и трзај врхом копачке за први тријумф у сезони у последњим тренуцима драматичне утакмице...
- Није ни у мом стилу, поготово јер је играч ког сам претрчао много бржи од мене – признаје кроз осмех асоцирајући на сијасет голова главом постигнутих у Војводини, Партизану, Локомотиви... - Имамо добру екипу, озбиљно тренирамо, али везали смо четири пораза, била нам је неопходна победа да изађемо из зоне испадања. Мучили смо се јако дуго и зато су на крају емоције прорадиле...
И на претходној утакмици Шкулетић је постигао гол, међутим црно-црвени су поражени 3:2 на гостовању Гозтепеу.
- Играли смо добро и раније, али смо губили. Ови голови су помогли и мени да стекнем самопоуздање и екипи да кренемо са дна. Немамо императив да морамо на пример да стигнемо до места које води у Европу, реално – по квалитету, требало би да будемо у средини табеле.
Утисак је да се брзо уклопио у ново друштво у клубу који је био и остао мека за српске фудбалере. Петровић, Смиљанић, Томић и Тошић некада, а данас Шкулетић, Милинковић и црногорски репрезентативац Шћекић, бране боје црвено-црних. На питање како се снашао у новој средини, одговорио је аргументима:
- Турска лига је по рејтингу иза руске, али не знам зашто је тако, чини ми се да се овде игра лакше и лепше. Види се и по резултатима. У Русији је најважније да се не изгуби, у Турској сви желе да победе, нико не игра на реми...
Уверава Шкулетић да такав утисак није стекао због неиграња у Локомотиви...
- Локомотива је велики клуб, било ми је лепо тамо, али и јако тешко кад нисам добијао прилику. Играо сам добро кад сам стигао у Москву, давао и голове... По доласку новог тренера стекао сам утисак да сам у клубу само да бих тренирао... Било је утакмица и кад копачке нисам носио на клупу. Заиста је било тако, знао сам да ме неће увести у игру... Нисам имао избора. Желео сам да пронађем средину у којој ћу да играм. Одлучио сам и пре почетка прелазног рока да потпишем за Генчлербирли.

У финишу истог прелазног рока, појавила се информација да Партизан покушава да врати Шкулетића... Чак и да он сам жели да раскине уговор са Турцима:
- После само два месеца од доласка у Турску почела је нека прича, али у том тренутку то није било реално и остао сам овде у Анкари... Партизан је мој клуб, можда једног дана...
Партизан је ушао у Лигу Европе, са Шкулетићем би можда стигао и до Лиге шампиона...
- Све је то питање... Гледам све утакмице Партизана преко интернета. Питао сам се против Рада: шта је ово, зар је могуће да после 0:2, Рад стигне до 2:2 и да нећемо победити, али, добро се завршило... Тешко је гледати, много теже него играти...
Кад би у дресу Генчлербирлија ухватио голгетерски ритам као не тако давно у Партизану, кренуо би вероватно путем којим је Душко Тошић стигао до Бешикташа... иако се не оптерећује пројектованим циљевима:
- Важно је да играм и дајем голове. Колико ћу их дати, никад нисам волео да планирам, нити то може да се планира... Ако стигнем до бројке десет, бићу задовољан... Има доста утакмица... Ако не дам десет, онда и нисам за игру... Само да ме здравље послужи, то је прво што увек пожелим, за све остало морам да се изборим.
Несхватљиво је што Петра Шкулетић у јеку голгетерске ренесансе у Партизану, није добио прилику да игра за репрезентацију Србије. Шансу му је на кашичицу касније давао селектор Ћурчић кад је већ постао играч Локомотиве, али је и то кратко трајало:
- Дошао је нови селектор, нисам играо у Локомотиви и логично је што сам изгубио место у репрезентацији. Можда сам раније могао да добијем прилику, али сатисфакција ми је да сам сваки минут на терену поштено одрадио и оправдао. Нормално, репрезентација је увек у плану али да бих се вратио, морам да наставим да дајем голове у Турској...
Размена дреса са Девићем и пре почетка утакмице
Јако је тешко Шкулетић подносио неоправдано запостављање у Локомотиви, али је издржао све, чак се и шалио на свој рачун. Уочи једне од утакмица са Рубином сусрео се са Марком Девићем...
- Девић је партизановац као и ја, знамо се и пре утакмице ми каже: „кад се заврши да променимо дресове”. А што кад се заврши? Брате, ја ти мој могу дати одмах, осећам да нећу ни улазити у игру – одговорио сам му и тако је и било...
Шћекић верује у победе над Данском и Пољском
Репрезентација Србије је пред пласманом на Светско првенство, а Црна Гора има тежак посао у борби за бараж. Шкулетић открива да његов клупски друг – репрезентативац Црне Горе има другачију рачуницу:
- Шћекић се нада да ће Црна Гора проћи директно на Мондијал! Верује да ће победити Данску и тако обезбедити бар друго место, а да ће после у Пољској у последњем колу одлучивати о првом месту у групи...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.