Новак Ђоковић за Спорт клуб: Далеко је мој крај!

Откако је пре око четврт века први пут узео рекет у руке, Новак Ђоковић није имао толику паузу. И од тениса и од рекета. Турнире неће играти пола године, а рекети већ два месеца мирују.

– Тенис, нажалост, не играм због лакта који и даље повређен, али се трудим да будем у форми – истакао је Ђоковић у ексклузивном интервјуу ТВ Спорт клубу.

– Радим много на кондицији, вежбам сваки дан. Већ су прошла два месеца како сам без рекета, тако да ми је овај период добро дошао. Недостаје ми такмичење, али не до те мере да не знам шта ћу друго да радим.

Уверен је да ће паузу одлично искористити.

– Драго ми је што имам ових шест месеци да могу на неки начин да организујем свој живот, да поставим темеље и за своју игру и за своје тело и за свој живот у наредних не знам колико година. Ја волим да кажем десет година, па видећемо колико ће све то трајати у професионалном тенису. Ја стварно немам намеру, нити ми је на видику крај.

Иако од јула 2016. није освојио ниједну грен слем титулу, Новак не губи жељу за трофејима.

– Желим још да играм, да се доказујем, себи па и другима. Просто да померам границе, да усавршавам себе. Ја верујем да, колико год да сам до сада постигао у тенису, да има још много тога што могу да постигнем и усавршим. Видим елементе игре у којима видим много простора за напредак. Можда други то не виде, али ја видим, драго ми је да и мој тим то види, тако да има простора да се посветимо анализи моје игре. Први пут у животу да имам пет месеци када могу постепено да подижем ниво и кондиције и игре и да се психички спремим да када уђем у нову сезону надам се будем на свом врхунцу.

Још памти почетак своје љубави са тенисом.

– Сећам се тренутака када сам растао са рекетом и првог тренутка када сам узео рекет у руке. Био сам део тениског кампа на Копаонику, па се онда у мом животу појавила Јелена Генчић. Она је донела све знање и неку основу моје тениске каријере коју и данас носим са собом. Мислим да ме то одрастање и поготово деведесете године које су биле јако тешке за све нас допринело да ценим и поштујем више и награде и све што ми се догађа у животу. За мене је много битнији пут до награде него сама награда. Награда је шлаг на торту, али стварање те торте, то је оно што мене највише испуњава. Признања су наравно увек добродошла јер су она на неки начин поштовање за уложене напоре.

Ноле каже да радо чува све пехаре које је освојио.

– Не знам тачан број освојених трофеја. Врло радо их чувам, не зато што желим да се хвалим другима, него зато што ме подсећају на жртву, на напор, на нешто што је постигнуто трудом, вољом, енергијом и пре свега љубављу и страшћу према ономе што радим.