СЕЋАЊА, дан кад је Дуле Савић утишао „Хајбери”: Захваљујући песми Инспектора Блаже и „Муњама” гол је ушао у легенду

Акција Црвене звезде је дуго трајала, лопта је најдуже била у ногама Недељка Милосављевића, везиста је додао Пижону Петровићу чији је пас петом Цвијетин Благојевић претворио у перфектну асистенцију из прве, уследио је волеј Душана Савића са десетак метара и лопта је завршила испод пречке гола Арсенала.

„Хајберијем” је завладао мук, три минута пре краја назирала се елиминација Тобџија у осмини финала Купа УЕФА у сезони 1978/79, јер су црвено-бели добили први меч у Београду 1:0.

Савићев погодак ушао је у антологију. О њему данас причају и они који тог 6. децембра 1978. нису били ни рођени, а камо ли крај малих екрана бодрили тим Бранка Станковића.

Своје место нашао је и у српској кинематографији, тачније филму „Муње” (сцена у којој Небојша Глоговац среће ауто и Дулета за воланом).

Тренутак кад је лопта завршила иза леђа чувеног голмана Пета Џенингса описан је и у енглеској књизи „Техника и тактика фудбала”, помоћу које се изучавају сви елементи.

Цела акција је илустрована цртежима, а гол представља пример за извођење полуволеја. Легендарни менаџер Манчестер јунајтеда Мат Безби прогласио је чак Савићев гол „најенглескијим”.

– Мој гол у Лондону представљао је шлаг на торту сјајне сезоне целог тима. Донео нам је пролеће у Европи, а цела акција била је феноменална. Остало је упамћено да Арсенал није додирнуо лопту, а да смо ми до позиције за шут дошли играјући на један или два додира. Једноставно, све се уклопило да онако захватим лопту, пошаљем је у рашље и пласирамо се у четвртфинале. Гол има додатну драж и значај јер је Арсенал био велики противник, а „Хајбери” чувени стадион – евоцира успомене скоро 39 година касније у разговору за Журналов магазин Душан Савић.

Јесте ли веровали да ће се толико дуго причати о том голу, да ће ући у легенду?

– Знао сам да ће се много говорити о том детаљу, али не баш и да ће гол постати легендаран. Захваљујући песми „Инспектора Блаже” о мени и сцени из филма „Муње” погодак са „Хајберија” стекао је велику популарност.

После 1:0 у Београду веровали сте да ћете сачувати предност у Лондону?

– Сви у екипи били смо оптимисти. У то време није постојала разлика у квалитету између наших и енглеских клубова, чак је она мало била на нашој страни. Претходно смо победили Арсенал на турнеји по Сингапуру и Аустралији.

У чему је била тајна тадашњих успеха наших клубова против  Острвљана?

– Све наше тадашње генерације волеле су да играју против Енглеза. У тој сезони елиминисали смо и ВБА. Звезда је пре тога била успешна у окршајима са Ливерпулом, Тотенхемом, испала је за један гол од Манчестер јунајтеда... Одговарао нам је типичан енглески стил игре базиран на дугим лоптама и прекидима. Технички смо били супериорнији од њих. Рецепт је био да спустимо лопту на земљу, форсирамо пас игру... С друге стране, нисмо смели да дозволимо да улазимо у физичке дуеле с њима.