Сећања, Партизан – Фљамуртари: Језив звук пречке у ушима

Кад бисте навијачима Партизана оставили могућност да избришу само једну утакмицу из седам и „кусур” деценија богате историје, 99 одсто заљубљеника у црно-беле боје не би имало дилему: реванш с Фљамуртаријем од пре тачно три деценије!

Да, не би то било ни финале КЕШ 1966. с Реал Мадридом у Бриселу (иако би све дали да је Васовић оборио Аманчија), испадање од Артмедије на пенале у предворју Лиге шампиона 2004. (Боја, Брновићу!), нити она брука с Шамроком из 2011. када ни двојица Радиша Илића не би зауставила стрелу (у срце) О'Донела. Највише боли – Фљамуртари!

Годинама сам упијао приче старијих партизановаца, с несагледивом тугом, између два дима, у очима: кажу да никада пречка подно северне трибине није имала тако језив звук (тврде да им још одзвања у ушима!) као те последње септембарске вечери.

Није било детета те 1987. у Београду да није знало да је „бубамара” од „греде” пропала у мрежу и да се стрелац историјског гола за Албанце зове – Сокол Кушта.

И, тако, деценијама: у сваком разговору партизановаца и звездаша: Фљамуртари, Кушта...

Кога брига што је то било златно доба клуба из Валоне (на стадиону огромне, у стилу Тита и Чаушескуа, слике Енвера Хоџе и Рамиза Алије), две године заредом из Европе, на једвите јаде, заустављеног од Зубизаретине, Шустерове и Линекерове Барселоне?

Интересује ли некога што је управо тај Кушта, 39 дана после Партизана, у лучком, рибарском, бициклима на улицама начичканом албанском граду, победоносним голом срушио и велике Каталонце? Фљамуртари, Кушта...

Да, у том црном реваншу лопта је хтела само два пута у мрежу. И – ни макац! Пречка је, с разлогом, добила епитет проклете: хице Катанеца и Вучићевића наводила је у контра смеру.

Шта тек рећи за промашене Вокријеве зицере? Владанко Стојаковић их изброја: један, два, три, четири, пет... Фадиљ их толико није пропустио ни за сезону!

Фљамуртари, Кушта...

Пре неки дан слушам двојицу окорелих звездаша, први: „Навијаћу сад за Партизан против Скендербега”. Други: „Како можеш? Па, ја годинама „живим” од Фљамуртарија!”

И зато: Стојковићу, Вулићевићу, Остојићу, Милетићи, Јевтовићу, Јанковићу, Тошићу, Илићу... било би лепо да победите Скендербег – и у Елбасану и у Београду.

Иначе, неки нови клинци на Партизановом Југу слушаће годинама: Скендербег, неки нови Кушта...