Милош Шестић пред Арсенал: Да се некад навијало као данас...

Милош Шестић је један од незаборавних асова Црвене звезде, али и Војводине, јер је био најбољи члан шампионске генерације Новосађана из сезоне 1988/89. Против Арсенала играо је десет година раније и радо евоцира лепе успомене:

– Играли смо одлично. Био сам актер прве утакмице, другу сам пропустио због повреде. Показало се да кога нема без њега се може. Нисам ни путовао у Лондон. Препоручио бих и данашњим првотимцима Звезде да играју исто као ми, чврсто, срчано, борбено, до последњег даха и резултат неће изостати.

Ваша генерација је волела да игра с енглеским тимовима, одговарао вам је начин игре Острвљана. Данас је све другачије, Премијер лига је једна од најјачих на свету?

– Сад то више нису Енглези, већ странци. У свим клубовима је малтене по 10-11 играча из других земаља. Можда има један Енглез члан почетног састава.

Остаје жал што нисте освојили Куп УЕФА?

– Много смо жалили после пораза од Борусије Менхенгладбах у финалу. Изгледа да нисмо ни могли да освојимо пехар после свега што се дешавало, пенала у Дизелдорфу... Цео стадион је у реваншу навијао за нас, осећали смо велико задовољство упркос поразу.

Колико се данашња Звезда и наш фудбал разликује од ондашњег? Има ли мајстора као што сте били ви и остали из генерације?

– Мало теже је сад стварати мајсторе. Било их је онда много, не само у Звезди, већ широм старе Југославије, у свим клубовима било је по три-четири стварно екстра играча. Данашњи тим Звезде игра добро, али нико се не истиче, одликује их колективан дух, зато имамо успешне резултате.

Свиђа ли вам се ова генерација?

– Одлична је, шеф стручног штаба Милојевић је направио хомогену екипу, поправио је међусобне односе у тиму, стварно су постали права европска екипа.

Колико се атмосфера на утакмица разликује од времена кад сте ви играли?

– Навијало се и тада, можда не са овим жаром као данас. Да смо ми у оно време имали овакву публику ко зна шта бисмо још остварили – закључио је Шестић.