Пропала је прилика да високи дефанзивац направи подвиг и постигне првенац у црвено-белом дресу у тако важном мечу, али после свега може да буде поносан јер је одрадио мајсторски основи задатак и заједно са Ле Талеком беспрекорно командовао одбраном на „Емиратима“ – до освајања великог бода!
- Кад сам ударио лопту главом био сам сигуран да иде у гол, почео сам да се радујем. У тренутку кад сам видео да није завршила у мрежи, био је то за мене један од најтежих момената у животу. Сузе су ми кренуле! Не знам да ли ћу икада моћи да прежалим шансу. Жуле Стојковић и Гобеља су одмах видели колико ми је тешко, бодрили су ме до краја полувремена. Нисам могао да се концентришем на игру! Већ на паузи сам дошао себи и нисам више размишљао о томе – нагласио је после повратка из Лондона Вујадин Савић.
Родитељи су присуствовали утакмици?
- Неколико дана пре утакмице дошли су у госте код Боре Приморца, остаће у Лонодну још неколико дана. Тата је сишао у свлачионицу да нам свима честита, много му је жао што нисам успео да постигнем гол. На крају се нашалио са мном и Жулетом и рекао како је ипак само један човек могао да утиша Арсеналу стадион. Сигуран сам да би био још срећнији од мене да сам успео да затресем мрежу.
Звезда је заслужила победу у Лондону. Да ли је за три бода недостајала само срећа или још нешто?
- Били смо бољи од Арсенала и заслужили победу, али је на крају ипак резултат сасвим реалан, јер су и они имали неколико шанси. За победу није недостајала само срећа, него мирноћа у појединим ситуацијама. Е, то је разлика између нас и њих, јер они играју сваког викенда велике утакмице и нормално је да имају више концентрације у пресудним моментима.
Написали сте на друштвеној мрежи да сте поносни на саиграче?
- Јако сам поносан на саиграче, стручни штаб, управу и навијаче. Сви дишемо као један, боримо се као лавови за сваку лопту. То је оно што је можда фалило пре, кључ је у заједништву. Само тако и могу да се праве велики разултати, а на добром смо путу да дођемо до њих.
Показали сте Енглезима да је Звезда велики клуб?
- Мислим да су тога били свесни и пре утакмице. Једино Звезда и Барселона нису примили гол у Лондону од Арсенала у УЕФА такмичењима, то много говори. Осим тога што смо им показали да смо велики клуб и озбиља екипа, мени је најбитније да смо људима у Србији, поготово зевздашима, вратили веру. Почели су са поносом и уживањем да нас гледају. Е, то је наша највећа победа!
Сјајно се допуњавате са Ле Талеком на терену?
- Ле Талек и ја функционишемо одлично, разумемо се и верујемо један другоме. Причамо на француском.
Честитали сте му на сјајној интервенцији у 64. минуту?
- Ух, та ситуација... Ушао сам мекано у дуел, јер сам се пре тога баш уморио. Плашио сам се да не направим пенал. Окренуо ме је и „боцнуо” поред Борјана, а онда је Ле Талек фантастично реаговао. Хвала му на томе. Драго ми је да имам таквог саиграча поред себе, који би „изгинуо“ за мене. Морам да споменем и Бабића, слажем се и са њим јако добро. Млад је биће врхунски фудбалер!
Поклонили сте дрес навијачима?
- На крају утакмице ме је звао другар са трибине, па је дошло и до размене - ја њему дрес, он мени дукс навијачке групе са којом сам ишао на утакмице.
ВЕНГЕРОВЕ РЕЧИ МОТИВ ВИШЕ
Већу сатисфакцију за игру на стадиону од Арсенала, после 0:0 и несреће да погоди пречку у место мреже, Вујадин Савић није могао да добије од речи менаџера Тобџија Арсена Венгера:
- Душан Савић, мој пријатељ, може да буде поносан на сина како игра фудбал!
А шта о Венгеровим речима каже Вујадин?
- Не могу речима да опишем како сам се осећао кад сам прочитао шта је чувени Арсен Венгер изјавио о мени. Није мала ствар кад таква људска и тренерска величина тако нешто каже. То ће ми бити само још већи мотив да радим још јаче и напредујем – истакао је Вујадин Савић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
