Пикси далеко од Србије

Драган Стојковић je од клупе репрезентације Србије далеко колико и Београд од Гвангжуа. И нису само 8.248 километара проблем, још већи је – пре два дана потписани уговор Пиксија са Гвангжу РФ, игром случаја или намере, непосредно уочи доласка Орлова и челника ФС Србије у Кину.

Зато се јучерашњи сусрет Драгана Стојковића са председником ФСС Славишом Кокезом и директором Гораном Буњевчевићем  у хотелу ,,Мериот“, упркос опречним информацијама у српским медијима, може назвати пријатељским и протоколарним као што је и ред.

Некадашња ,,десетка“ репрезентације био је до пре неколико дана можда и најозбиљнији кандидат за преузимање бриге о Србији. Стиче се, међутим, утисак да му је управо тај податак помогао да потпише нови далеко уноснији уговор са Кинезима и то само неколико сати уочи доласка Срба у Гвангжу на пријатељски меч са Кином.

Чак 14 милиона долара по сезони, односно 56 за четири године, новац је који се не одбија зарад патриотизма и са те стране је била разумљива журба кинеског клуба да посао заврше пре сусрета Пиксија са Кокезом. Челницима ФС Србије, после свега, преостало је да јуче приликом испијања кафе, Стојковићу само честитају потписивање уговора.

Дозвола Гвангжуа РФ Драгану Стојковићу да уз клуб води и репрезентацију може се окарактерисати лицемерством, с обзиром да је незамисливо да селектор Србије живи 8.248 километара од Београда и да притом нема директну авио везу, а ни прилику да озбиљно ради селекторски посао. 

ФС Србије новог селектора именоваће по повратку репрезентације са азијске турнеје, после разговора председника Славише Кокезе и директора Горана Буњевчевића са свим потенцијалним кандидатима.