Почетна / Фудбал / Срби у свету

Волеј Петра Шкулетића за ризницу и ТВ шпицу, можда и за гол године! (ВИДЕО)

Било ми је важно само да је опалим, јер сам у тренутку пријема знао да ћу дати гол, пријем лопте је пола гола – уверава некадашњи голгетер Партизана Петар Шкулетић
ФОТО: Јутјуб

Спортска редакција чувеног светског претраживача „Yahoo.com“ поставила је питање интернет посетиоцима: ,,Да ли је овај узвишени волеј – гол недеље?” Уз видео клип је и закључак: српски нападач постигао је гол викенда у Турској.

Све је изгледало као на тренингу: дубински пас Ендиајеа – Гвадилаје је главом проследио ка Шкулетићу, а српски интернационалац као некада Марко ван Бастен, урадио нешто, наизглед једноставно, а тако спектакуларно – врхом копачке је прихватио лопту, подигао је на бутину, затим фантастичним волејом погодио рашље Сивасовог гола! Голман Рошет парадом је улепшао ионако прелеп погодак...

– Колики је голман... Има два метра, баш је крупан човек. Кад он није успео да скине лопту – задовољно констатује креатор кадрова за најлепше ТВ шпице спортских емисија..

Све је урадио маестрално, али питање зашто је подизао лопту на бутину, само се по себи намеће:

– На сваком тренингу намести се да тако примам лопту... Волим да прихватим пас кад ми бежи лопта. Кад сви мисле да не могу – ја је стигнем... Што би Вулићевић рекао: „усисај је баки“... Била је јака, штопер је очекивао да ће проћи ка голману, зато је хтео да је загради... Падала ми је високо зато сам је прихватио, а нисам смео да је спустим јер је играч био иза мене... Најлакше је било да је примим на колено и да је „пукнем”...

Многи играчи већ у тренутку доброг шута знају да ће лопта ући у гол... Ни Шкулетић се не разликује од њих:

– Знао сам да ће ући у гол у тренутку кад сам је примио, било ми је важно само да је опалим, јер, кажу, да је добар пријем – више од пола гола.

Евроголом и себи и саиграчима српски нападач скинуо је камен с леђа:

– Дао сам важан гол и за победу против Бескишехира у 91. минуту, али овај је лепши... Реално – лоше смо играли претходне утакмице и сви су против нас почели да играју са два шпица, ваљда уз девизу „кога ћемо да победимо, ако не њих“... А, нисмо толико лоши, напротив – добили смо Бешикташ и Бескишехир, две најбоље екипе. Наравно да је тешко кад  екипа на 14 утакмица да осам голова... А сад четири на једној...

Управо толико жељени гол објашњава и неописиву радост саиграча који умало нису удавили Шкулетића бацајући се на њега док је лежао на трави:

– Сви су скочили на мене, радовали су се као да је најважнији гол у сезони... Ко зна, можда и јесте... Имали смо само осам бодова, после мог гола, отворило се све, могли смо још пет да дамо поред она три... А није Сивас лоша екипа, напротив...

Шкулетићев волеј довео је навијаче Генчлербирлија до делиријума:

– Сви причају о голу, одушевљени су. Где год да ме сретну, подижу прст.

У ризници голгетерских надахнућа центарфор Генчлербирлија поседује још униката:

– Мислим да је овај гол лепши и од оних у Партизану против Нефчија, или Рада у супротан угао, који су ми такође изузетно драги... Најдражи ми је против Нефчија, био је важан, буквално за Лигу Европе. Леп је био и гол против Лудогореца за 1:2... Биће их ако бог да још...

Следећи меч Гечлер игра у Анталији:

– Ако нас ова победа не  подигне, не знам шта ће....

ФИФА сваке године, између осталих признања, додељује и награду „ Ференц Пушкаш“ за најлепши гол. За признање у 2017. Петар Шкулетић је закаснио, јер је већ почетком новембра Жиру добио награду за гол који је постигао 1. јануара. Шкулетићев гол конкурисаће за награду „Ференц Пушкаш“ за период од 1. новембра 2017. до краја октобра 2018.

Један од конкурената Шкулетићу биће и Негредо чији су гол навијачи Бешикташа изгласали за најлепши у Турској, тако што су гласали на сајту Бенспорт.

Умут Озат мислио да псујем
Промена тренера очигледно је пријала и Шкулетићу и остатку екипе. Умут Озат је успео да продрма све па и нашег играча:
– Био је први мој тренер овде, хтео је да ме доведе, али после ме је склонио, мислио је да сам нешто опсовао... Не зна човек да ми стално псујемо кад нам не иде...  Убрзо је отишао, дошао је нови. Опет сам играо па ме и он склонио, на крају  вратио... Правичан је Умут Озат има 56 утакмица за репрезентацију Турске, играо је са Кежманом у Фенербахчеу, пет година у Келну...
Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

jug
Petre, vrati se
Вук-026
Ух! Како му је лепо "легла" лопта на ногу. Ко је играо фудбал, зна тај осећај, када је овако лепо уштопујеш на прву, па је онда "подесиш" на бутину - такав волеј је права уживанција за играча. Браво!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.