Саопштење „непоткупљивих играча Радничког”: Стојимо иза својих резултата

Недуго после Бојана Маринковића, који се Журналу јавио са вешћу да напушта клупу Радничког јер „Никад у животу никога нисам преварио, а тренутно се и сам осећам превареним“, на нашу адресу стигла је још једна порука из крагујевачког суперлигаша.

Саопштење преносимо у целости.

„Из пијетета према вама, и навијачима које смо одувек доживљавали као ослонац наших игара, биле оне исходом победе или порази, обраћамо вам се због текста који је изашао у Спортском журналу, а поводом оставке нашег, сада већ бившег тренера, Бојана Маринковића, у нади да ћете се у духу професионалног новинарства придржавати етичких принципа, не би ли се чула и друга страна.

У овом случају друга страна није управа клуба, нити тренер, већ тим момака који стоји иза пружених партија ове сезоне, и као што то већ у првој реченици наглашавамо, какав год њихов исход био, једна од основних спортских лекција коју смо савладали, не само у спорту, већ у животу, јесте да станемо иза својих резултата.

Са друге стране, оно што није спортски, и што ни у ком случају не можемо сматрати моралним чином, иако се као такав представља, јесте наше уплитање у аферашке приче, а у вези са намештањем утакмица у којем се као главни актер обележава одбојкашки клуб Раднички из Крагујевца.

Подсетићемо вас да се озбиљно новинарство не сме свести на чаршијске приче, а спорт на биланс у кладионицама, јер ми не играмо због публицитета или у корист онога што не доживљавамо позитивном страном спорта, стога својим именом можемо сведочити само ономе што наш допринос јесте, а самим тим не смемо дозволити да се наш углед и спортски принцип каљају паушалним претпоставкама и неутемељеним оптужбама.

Уколико се покреће прича о намештању утакмице у лиги, свако ко износи тако озбиљне тврдње, мора јавно да изнесе и доказ.

Уколико се утакмица намешта, онда то сазнање морамо имати и ми, односно морамо бити део тактике чији је основа превара.

А уколико постоји и једна, али и најмања истина у свему томе, и уколико смо ми део ње, нама у спорту није место.

Разочарани смо што се на овако перфидан начин каљају наша имена и наша част. Разочарани смо што се на исти начин подвала чини и нашем противнику.

И на крају, али пре свега, разочарани смо што постоји помисао о поткупљивости играча који су се својим животом поклонили овом спорту.

Аутор текста, који у последњем пасусу помиње „Чист образ“, морао би да зна да се чист образ брани истином и интегритетом који се граде чврстим карактером и поштењем.

Можда не пружамо увек игре које доносе победе и радост нашим навијачима, али увек, без изузетка, на терен излазимо са вером да до победе можемо доћи, ношени управо интегритетом и нашим навијачима, којима уосталом, највише и дугујемо.

Клуб доживљавамо као тим, и са таквим уверењима, за сваку одиграну утакмицу, односно њен исход, крив је или заслужан, свако од нас.

Разумљиво је да неки порази падају теже, али је управо то терен на којем ћемо показати да ли се можемо носити као тим, или ће фрустрација превладати, а „чист образ“ опраће се кривим путем прљајући оно најчистије у њему.

Уколико не схватате штету коју нам чините изношењем теорија које почивају на сумњи да један тим не би смео изгубити од извесних клубова, јер опет, одређене клубове побеђује, онда смисао првенства не постоји, а свака другачија завршница од оне која је по неким вашим мерилима и логична на папиру, трошење је времена и наде тимовима који годинама истрајавају, надајући се бољем пласману.

Онда та лопта коју од детињства ударамо, и за којом скачемо, није округла, а сви ми само стојимо у месту, и чекамо крај, односно позицију која нам је тим папиром предодређена.

Можда бисмо тај осећај разочарања на најбољи начин пренели цитатом о интегритету, који у оскаром награђеном филму „Мирис жене“ , а у одбрану неправедно оптуженог Чарлија, изговара Френк, чију улогу тумачи славни Ал Паћино:

„У рату сам виђао момке попут ових, и млађе, разнесених удова, али не постоји ништа горе од ампутираног духа. За то не постоји протеза.”

Управо зато господо, ми вас молимо да не ломите наш дух. Оставите нашу вредност неокрњену, а ми ћемо вам се одужити на једини начин на који то умемо – спортски као и увек. Све остало је пораз, али не наш.”

У потпису су наведени непоткупљиви играчи одбојкашког клуба Раднички из Крагујевца.