Лига Европе, други меч шеснаестине финала, реми у Београду, фебруар... додуше 2005.
– Само, не бих волео да се поклопи и поларна хладноћа као тад у Дњепропетровску – враћа филм, без четири дана, 13 зима уназад Ћирковић.– Почели смо на минус 13 Целзијуса, утакмицу завршили на минус 17! Делегат умало није прекинуо утакмицу... ма, пакао.
Асоцијација на подземни свет и врела дешавања на трави „Метеора”.
– Ушли смо у меч под великом тензијом, хипотеком негативног резултата у Београду – 2:2. Кренуло је и по злу, Сале (Илић) већ у 20. минуту добио црвени картон. Збили смо некако редове, успели фантастичним голом Мирета Радовића у 87. минуту да победимо и пласирамо се у осмину финала Лиге Европе.
Партизан, убеђен је, има довољно куражи да одигра прса у прса утакмицу с чешким представником у Лиги Европе.
– Београдски меч гледао сам неколико пута, онако за себе, подробно анализирао. Ништа нисам видео од Викторије, у поређењу с прочитаним у штампи. Изузев борбености у првих 60, 70 минута и, након пресечених акција, четрдесетак дугих лопти на робусног Крменчика. Тако је и постигла гол, због офсајда нерегуларан, али признат. Ђукићеви момци, видљиво је, смелости имају и уколико буду поновили београдску партију – нема нама зиме у Плзењу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.