- Вероватно не познајете много глумаца који су у каријерама одиграли толико монодрама као ја. Искрено да вам кажем не волим велико друштво на сцени. Такав сам и у спорту. Предност дајем индивидуалним спортовима у односу на колективне.
Баш тако нам је глумац Десимир Станојевић, широј народној маси познатији као Вукашин Голубовић из серије Срећни људи, после нешто више од сат времена разговора објаснио зашто се у животу више индивидуалним него колективним спортовима.
А, верујте нам на реч, списак спортова којима се овај рођени Нишлија бавио је подугачак. Од планинарства, лова, бокса, скијања, брзог ходања до тениса.
Иако се никада није бавио професионално спортом, спорт чини битан део његовог живота.
Нисте неки љубитељ фудбала или, рецимо, кошарке?
- Не. Кошарку никада нисам преферирао, али зато морам да кажем да су најлепше девојке биле кошаркашице и одбојкашице. Једноставно, кошарка у то време, када је требало да се заљубим у њу није напредовала. Али пратим, онако као гледалац.
Када се родила љубав према спорту?
- Почео сам као навијач. Био сам вођа навијача нишког Радничког, популарних Мераклија. Имам чак и слику негде, како ударањем у добош, командујем навијање. Касније сам почео да се бавим разним спортовима.
Прва љубав вам је био бокс?
- Увек сам гледао да се разликујем од масе. Док су сви ишли на фудбал или кошарку, ја сам у Радничком тренирао бокс. Уживао сам у њему, обожавам га.
Да нисте случајно нокаутирали некога?
- Јесам, рођену мајку. Али наравно, не намерно. Знате како деца када дођу са тренинга показују родитељима шта су научили. Дођем кући и кажем мами: „Дај да ти покажем шта смо вежбали!” Рука се случајно омакне и она се жена онесвести од ударца. Цело насеље се сјатило да помогне жени. То ми је прво сећање када кажете бокс.
На питање за кога навија, Станојевић се насмејао:
- Срце припада Радничком из Ниша. Црвена звезда је увек била под „Б”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
