Марко Дмитровић: Три године сам чекао шансу у Звезди, више се веровало странцима, а црвено-беле много волим!

Више од деценије Владимир Стојковић је наш најбољи голман. Нема дилеме да ће чувар мреже Партизана бити „јединица” Орлова на Светском првенству у Русији.

У сезони чији се крај ближи добили смо још једног голмана за понос. Марко Дмитровић једини је Србин између статива у тзв. лигама петице, јер Вања Милинковић-Савић греје клупу у Торину, док је Филип Манојловић тек трећи избор у Хетафеу.

Челници Еибара одлучили су прошлог лета да поверење укажу некадашњем ђаку Омладинске школе Црвене звезде. Одличне две сезоне у друголигашу Алкоркону отвориле су Дмитровићу врата Ла Лиге.

Шансу је искористио на изврстан начин, бранио је на све 34 првенствене утакмице, а мрежа му је мировала на девет.

Малени Еибар приводи крају четврту сезону у Примери. Тим из Баскије, као и прошле сезоне, безбрижан је по питању статуса, 12. позиција гарантује миран финиш екипи српског голмана.

– Мало смо се опустили у последње време, изгубили смо бодове против слабијих екипа. Имамо и двојицу повређених домаћих играча. Кад смо обезбедили опстанак почели смо само да играмо за своју душу – осврнуо се на последње утакмице Марко Дмитровић у телефонском разговору.

Јесте ли очекивали да ћете мирно ући у завршницу првенства?

– Мислили смо да ћемо се до краја сезоне борити за опстанак. Доста добрих резултата током јесени и крајем прошле године високо нас је позиционирало и од тада смо у мирној зони. Измакла нам је борба за пласман на међународну сцену, али задовољни смо и овако јер нам је опстанак био приоритет.

Да ли сте се надали да ћете се тако брзо изборити за место првог голмана Еибара?

– Наметнуо сам се добрим радом у припремном периоду. Веровао сам да ћу да добијем шансу, нисам очекивао да ћу бранити толико утакмица, али заслужио сам поверење. Стварно се осећам феноменално.

Колика је разлика између Сегунде и Примере?

– Велика, у елитном рангу игра се брже. Период адаптације није дуго трајао, привикао сам се без проблема на нове саиграче. Примера је квалитетнија, али је у неку руку лакше бранити у њој него у нижем рангу. Играчи не враћају толико лопту уназад, више ми одговара овакав начин игре.

За Еибар су многи у Србији чули тек кад је изборио место у шпанској елити. Како вам се свиђа градић од тридесетак хиљада становника?

– Мало времена проводим у Еибару, практично само током тренинга и утакмица пошто живим у Билбау. За пола сата вожње стигнем од стадиона до стана.

Ове сезоне сте чак уз Сосиједад најбоља баскијска екипа?

– Посебно смо срећни због тога, имамо исти број бодова као тим из Сан Себастијана, можемо да првенство завршимо испред њих, за три корака смо испред Атлетика, освојили смо два бода више од Алавеса.

Изненађује ли вас доминација Барселоне, у претходним сезонама трка за титулу водила се практично до последњег кола?

– Очекивао сам да Реал буде конкурентнији у борби за титулу. Краљевски клуб је међутим, лоше одиграо први део сезоне и направио велики заостатак. Још је могућ другачији редослед између другог и четвртог места.

Да ли вам је жао што нисте добили шансу у Црвеној звезди чије сте млађе категорије успешно прошли и стигли до првог голмана  репрезентативних селекција?

– Било ми је жао у периоду кад сам постао сениор, безуспешно сам три године чекао шансу. У то време више се веровало странцима. Драго ми је кад данас видим да млађи играчи лакше дођу до првог тима. Као професионалац морао сам да кренем даље заобилазним путем. Преко Ујпешта, Чарлтона и Алкоркона стигао сам у најјачу лигу на свету.

Владан Милојевић вас је тренирао у омладинцима и прошлог лета хтео да вас врати?

– Било је контаката, али једину конкретну понуду добио сам од Еибара. Изазов у Ла Лиги је превише велики да бих га одбио. Не размишљам о повратку у Србију, овде заиста уживам. Никад се ипак, не зна. Звезду много волим, ако у одређеном тренутку за мене буде било најбоље да поново обучем њен дрес разговараћемо о томе – оставио је Дмитровић малу дилему за блиску или далеку будућност.