ГОСТ ЖУРНАЛА, Дејан Станковић евоцирао успомене на играње за Србију: Увек сам се плашио слабијих ривала, имао сам трему!

С капитенском траком предводио је Орлове поставио рекорд у броју одиграних утакмица за репрезентацију –103, и повукао се.

Данас је функционер у УЕФА. Редакција Спортског журнала имала је част да јој гост буде управо он, Дејан Станковић. Репрезентација, Мондијал и све што носе ове две речи представљали су шлагворт за причу:

– Кад вратим филм о репрезентацији, одлазак на Светско првенство доносио је осећај тотално другачији од било чега другог у каријери. Мондијал је нешто посебно. Једва чекаш да почне, стање експлозије је ту. Много је чудан осећај. Тај адреналин и осећај у грудима нешто је посебно.

Србија некад и сад... Станковићева прича је искрена из душе:

– Кад се добро припремиш, кад је добра атмосфера као што је сада, видим да су заједно, и не причам то да бих рекао, јер заиста верујем да можемо да направимо леп резултат, онда је све могуће. Не кажем да треба да играмо финале, али наши играчи су кроз првенство у својим клубовима, у којима су имали главну реч, показали потенцијал и зато верујем да можемо да направимо нешто лепо.

Веровање љубитеља фудбала у немогуће, често је коштало нашу репрезентацију...

– Таква су европска и светска првенства. Ето, у Јужној Африци победили смо Немачку и имали све отворено. И кад бих могао да поновим неку утакмицу, кад би ми неко рекао: „изабери меч који ће се играти поново“, изабрао бих Србија – Аустралија. Да смо после првог полувремена водили 3:0, причали бисмо неку другу причу. Некада треба и мало среће да се намести. Ушли бисмо у путању Уругваја... А колико су само Уругвајци среће имали против Гане, на пример. Суарез, рецимо, узме на себе одговорност да свесно заустави лопту руком и буде искључен. Преживе пречку Гане, и Уругвајцима се врати... одбране пенал, касније прођу на пенале...

Открио нам је Дејан Станковић и да није волео да игра „добијене мечеве“:

– Увек сам се плашио слабијих ривала. И на тим, условно речено, слабијим мечевима, имао сам трему! Био сам у стресу јер смо против малих и средњих екипа и најчешће губили бодове. Кад играш против велике екипе, мени је то била песма, знао сам да ћемо све да играмо добро.

Комплетан интервју са Дејаном Станковићем можете да прочитате у броју Спортског журнала за 2. јун. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.