Ђоковић наставља успон, стартује против Тениса, Трамповог гласача

Осмина финала у Монте Карлу, полуфинале у Риму, четвртфинале на Ролан Гаросу, финале на Квинсу, Новак Ђоковић је у очигледној узлазној путањи у последња два месеца.

Ако настави ову прогресију, на Вимблдону је једини могући епилог титула, али тенис није математика, па Новака не треба ни оптерећивати оваквим очекивањима.

Па шта би онда био успех за Ђоковића када се за две недеље спусти завеса на тениској катедрали у Лондону?

Кад је у питању резултат, бар четвртфинале, јер у свим мечевима до тог нивоа треба да буде фаворит.

После кад по жребу на ред долазе Кирјос, Надал и Федерер – ситуација се мења, шансе ће бити подједнаке.

Међутим, има нешто и важније. За Новака и његов актуелни моменат много је битније да настави успон игре.

На Квинсу је у финалу против Марина Чилића показао да је веома близу шампионског нивоа, али да му недостаје некадашња психолошка чврстина којом је завршавао мечеве.

Хрват се извукао иако је Ноле имао меч лопту, а потом и 4:1 у тај-брејку. С обзиром да се и овај сегмент тениске вештине тренира, није тешко претпоставити да Ђоковић у наредним мечевима неће тако нешто дозволити, поготово што се у првих неколико вимблдонских дуела не назиру проблематични тестови.

Први ривал је данас Тенис Сандгрен, Американац који се прославио на Аустралијском опену, али који осим тог четвртфинала никада ништа на грен слемовима није одиграо.

Кад је у Мелбурну у 2. колу савладао Стена Вавринку а онда у осмини финала Доминика Тима, Сандгрен је преко ноћи улетео у жижу интересовања својих земљака а тада је почела и невоља.

Јер Американац се не ретко декларисао као припадник групација белих десничара, током избора је твитовао у корист Трампа, а против Клинтона, тако да се нашао и на удару Серене Вилијемс.

С обзиром да је пореклом из Јужне Африке, то можда и није било неочекивано. У међувремену је његова звезда мало изгубила на сјају јер осим финала у Хјустону, ништа посебно није постигао.