Кафић „Ел Пибе” (у част Марадоне!), урбаног београдског шмека и угодног амбијента, био је додатно инспиративан да завиримо у „мемоарску дворану” Радета Залада, његовог власника и знаменитог голмана Партизана и Бешикташа, с правим тајмингом – у предвечерје мегдана његових црно-белих клубова.
Горостас из Качарева, с коренима на извору реке Пливе, у мајици с локалпатриотско- навијачким натписом „Гробари Шипово” вратио нас је у „осамдесете” прошлог века, кад се после парада за памћење на Топчидерском брду, преко титоградске Будућности и Приштине, отиснуо пут Босфора, да освоји негдашње Отоманско царство.
– Какав је у то доба био турски фудбал? У сваком клубу било је по три играча с простора бивше Југославије! Какав су само траг у Бешикташу оставили Милован Ћирић, Бранко Станковић, Милош Милутиновић... Подигли су најуспешнију генерацију, имао сам срећу да „упаднем” две године, за време Гордона Милна, бившег селектора младе репрезентације Енглеске. А, то, како је он дошао за шефа, то је тек прича...
Раде памти 1987. као да је јуче била:
– Прве године био сам једини странац у тиму, следеће су повећали квоту за још једног. Знате ли ко ми је био цимер? Лес Фердинанд, са 19 година! Милн га је довео, био је пријатељ с Тревором Френсисом. И данас смо у контакту, спортски је директор КПР...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 23. август. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
