Ђоковић: Очврсле су ме лекције из младости

Иако се прилично мучио на старту Ју Ес Опена против Мађара Фучовича, Новак Ђоковић је у Њујорк стигао у одличној форми. Иза себе има освојен турнир у Синсинатију, а пре тога и Вимблдон, са којим је дошао до 13. грен слем трофеја у сјајној каријери.

На питање да ли је после тешког периода и операције лакта постојао неки тренутак који га је покренуо, Ђоковић је рекао.

- Не, ниједан посебно. Био је то процес. Рекао сам да сам после операције лакта мислио да могу одмах да играм на високом нивоу. На моју жалост није било тако. Операција је да кажем најагресивнији начин да елиминишете проблем који имате. У мом случају је била неопходна. После тога је потребно неко време да вратите осећај да добро ударате лоптицу да се једноставно добро осећате на терену – истакао је.

Порази на старту турнира у Индијан Велсу и Мајамију били су нарочито болни.

- Била је то нова ситуација за мене. Нисам имао самопоуздање, а ни континуитет. Тек када је почела сезона на шљаци, почео сам да хватам ритам. Почео сам да схватам да морам да будем стрпљив да би ствари дошле на ниво на који сам желео.

Све је пошло набоље за Србина после још једног неочекиваног пораза од Италијана Чекината у четвртфиналу Ролан Гароса.

- Неколико последњих месеци све је кренуло како се само пожелети може. Вимблдон је донео велико олакшање, зато што сам ја самом себи наметнуо велики притисак. Увек сам то радио у прошлости. Научио сам лекцију да морам да будем стрпљивији, да не будем строг према себи и да је за неке ствари потребно време. Морате то да прихватите – каже Ђоковић.

Често се у страним медијима потенцира да су Новака ојачали тешки услови са којима се суочавао на тениским почецима.

- Много сам научио од покојне Јелене Генчић. Она је била моја тениска мајка, како волим да је зовем. Од ње сам научио неке основне ствари не само о тенису него о животу. Радила је све у договору са мојим родитељима. Верујете да оцу и мајци није било лако да нађу некога ко није из породице и ко ће имати велики утицај на дете. Јелена је била посебна особа. Она и моји родитељи су највише утицали на развој мог карактера.

Деведесете године у којима је Новак почео свој тениски пут биле су у Србији туробне.

- Рат, санкције и све што се дешавало ме ојачало. Окружење ме натерало да будем гладан успеха. Тенис сам обожавао и играо сам зато што сам волео, међутим рано сам преломио да ће то бити моје занимање и да морам да будем добар. Моја породица је уложила много новца у мој развој. Трудили су се да то сакрију од мене, али сам знао колики терет носе на својим раменима. Веровали су у мене. Такође веровали су малом броју људи, који су им говорили да имам таленат. Уложили су своје време и енергију и пресудно утицали на развој моје каријере. Садашњи успех је комбинација великог броја фактора – истакао је Ђоковић.