Бразилци су, по навици победили, Сједињене Америчке Државе. Головима Фирмина у једанаестом минуту и Нејмара у 44. у мечу играном у Њу Џерзију наставили су традицију и у 20. мечу против Јенкија остварили 19. победу.
Американци нису намучили Бразилце. Селектор Дејв Страхан прави нову репрезентацију, састављену углавном од играча пребачених из млађе селекције, па неуигран једва да је направио неколико акција због којих је морала да реагује искусна одбрана гостију.
Американцима пораз неће тешко пасти. Навикли су да губе од Бразилаца. У серији су од 12 узастопно изгубљених утакмица од Кариока.
Победили су само једном, пре тачно две деценије, а у историјски тријумф „прсте” је умешао један Србин.
Сједињене Америчке Државе једину победу против Бразила оствариле су 10. фебруара 1998. у полуфиналу Голд купа, шампионата КОНКАКАФ зоне, конфедерације коју чине Северна и Централна Америка и Кариби.
Била је то светска сензација, јер је Бразил био актуелни шампион света и припремао се за одбрану титуле на Мондијалу 1998. у Француској.
У склопу припрема за светско првенство, Бразил је прихватио да на Голд купу учествује као гост. Ништа необично. Играли су Бразилци и на Голд купу 1996. Тада су послали селекцију до 23 године и у полуфиналу победили Американце (1:0).
На Голд куп 1998. селектор Бразила Марио Лобо Загало је повео снажну селекцију. Бранио је Тафарел, играли су Ромарио, Зе Марија, Жуниор Бајано…
Док се Бразил шепурио светском титулом, Американци су тек учили „сокер”. Били су добри ђаци, што ће показати у потоњим годинама, а најава серије успеха била је победа против Бразила.
Колико је тих година фудбал био популаран у САД најбоље говори податак да је на утакмицу против шампиона света дошло само 12.000 гледалаца. Мало Американаца знало је шта значи долазак Бразила.
Они који су били на терену су знали, али нису устукнули. На Колосеуму у Лос Анђелесу победили су резултатом 1:0.
Гол за историјску, једину победу САД против Бразила постигао је Предраг Преки Радосављевић. У 65. добио је лопту на 25 метара од гола Бразила, „заломио” Флавија Консеиосаа, тако пребацио лопту на леву ногу и послао је уз леву стативу, тамо где ни Тафарел није могао да је стигне.
- Седео сам на клупи до 60. минута и гледао како Бразил ређа шансу за шансом. Кејси је брани феноменало. Ниједна лопта му није прошла. Кад сам добио прилику да шутнем, то сам урадио и погодио. Био је то велики моменат – сећао се Радосављевић у интервјуу којим је његов садашњи клуб, Сијетл у коме је помоћни тренер, обележио 20 година од историјског тријумфа репрезентације.
Радосављевић, некадашњи играч Црвене звезде и често најбољи играч на турнирима у малом фудбалу у Београду, преселио се 1985. у САД и тамо заиграо у „индор-лиги”, америчкој верзији малог фудбала. Репрезентативац је постао 1996, одиграо је 26 утакмица за САД, а најважнију против Бразила, кад је постигао један од укупно четири гола за Јенкије. Играо је на Првенству света 1998, на коме је један од противника САД била и Југославија.
У Радосављевићевој биографији често је занемарен податак да је учествовао у оснивању Премијер лиге. Од 1992. до 1994. играо је за Евертон. За ливерпулски клуб је одиграо 28 утакмица и постигао четири гола.
Каријеру је завршио 2005. Од почетка године је помоћни тренер у Сијетлу, члану МЛС.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.