Од јуна 2006. године, када је Србија постала самостална (Црна Гора на референдуму изгласала отцепљење од државне заједнице Србије и Црне Горе), Орлови су три пута „пробијали лед” против бивше „браће” у званичном мечу. Црна Гора ниједном.
Ривали српске селекције, од земаља из некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, били су Словенија, Хрватска и Македонија. Ни у једном од та три историјска дуела Србија није изашла као победница. Поражена је два пута, од Македонаца и Хрвата, а са Словенцима је играла нерешено.
Управо је дуел са Дежелом био први за бодове који је Србија играла против неке „екс-ју” репрезентације.
Са БиХ као СЦГ
По завршетку утакмице са Црном Гором, Србији, као самосталној држави, преостало је још да одигра званичан меч са Босном и Херцеговином како би комплетирала премијерне дуеле са земљама из бивше Социјалистичке федеративне републике Југославије.
У досадашњој историји, од распада те државе, две селекције су се састале у квалификацијама за Светско првенство 2006. године. Било је то време државне заједнице Србије и Црне Горе. Прва утакмица у Сарајеву, октобра 2004, завршена је без голова. У другој у Београду, годину касније, екипа Илије Петковића славила је са 1:0 и тиме осигурала пласман на Мондијал у Немачку.
Седмог дана септембра 2010. године, у другом колу квалификација за Европско првенство у Украјини и Пољској, Словенци су гостовали у Београду. Екипа Матјажа Кека је повела преко Миливоја Новаковића у 63, да би Никола Жигић у 86. донео поен тиму који је после неуспелог Мондијала три месеца раније у Јужној Африци деловао као издувани балон.
Та прича је потврђена каснијим останком без пласмана на ЕУРО, а џелат је била баш Словенија, победом у последњем колу у Марибору.
На нови „први” сусрет са бившом „сапутницом” чекало се две године. Овога пута противник је била Македонија у квалификацијама за Светско првенство 2014. у Бразилу.
Октобар, шеснаести, 2012, четири дана после убедљивог пораза од Белгије у Београду (0:3), уследио је меч у Скопљу.
Тадашњи селектор Синиша Михајловић из непознатних разлога одлучио је да Бранислава Ивановића, капитена и једну од узданица, остави на клупи. Та одлука се испоставила као пуцањ у сопствено колено. Јужни суседи, на папиру знатно слабији, славили су 1:0, поготком Агима Ибраимија из пенала у 59. минуту.
У истим квалификацијама, 22. марта 2013, одигран је и трећи „историјски” меч. Овога пута су Хрвати били наспрам Орлова. Максимир је као ретко када био испуњен до последњег места. Михајловић је поново донео неочекиване одлуке - Ален Стевановић, Иван Радовановић и Марко Шћеповић почели су тај меч – и опет је завршено погубно по српски тим. Ватрени су славили 2:0, головима Марија Манџукића, после велике грешке Александра Коларова, у 23. минуту и Ивице Олића 14 минута касније.
Тиме је стављен катанац на српску књигу са мечевима оваквог карактера.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
