Хаос у дневном распореду, кофери још увек нераспаковани, умор. Са једне на други крај Београда, треба стићи и испоштовати толико тога, скокнути и до родног Зрењанина. Ипак Маја Огњеновић и њен супруг, прослављени ватерполиста Данило Икодиновић, онако шмекерски, рекли су нашој „спони” у овом разговору уреднику Дејану Стевовићу:
- Може, Деки, долазимо у Журнал око 12,30. Отказали смо нешто у међувремену. Имамо 30-так минута и мало више, а онда морамо да бришемо даље.
Селектор Терзић и Ви је „нешто” што постоји већ дуги низ година. Уз дужно поштовање свим осталим репрезентативкама, вас двоје сте стуб екипе?
- Некако се испоставило да је он тај који је свакако стуб женске репрезентације и пре свега човек који је најзаслужнији за све успехе током толико година. Терзић има одбојку у малом прсту. Успео је да сво своје знање пренесе на мене, али и на све друге играчице.
Како сте гледали на ову репрезентацију тај кратак период кад Вас није било?
- Не бих много трошила речи на само играње или позив у репрезентацију. То свака од нас зна да је свето, нешто чему се увек одазовемо колико год да је напорно. Последњих пар година је темпо неиздржив. Међутим, никад нико од нас није довео у питање играње за Србију. Прошле године сам у договору са Терзом за моје спортско добро, у смислу, нисам то била ја, пропустила акције. Мала криза и одређени проблем са мотивацијом били су присутни и једина поштена одлука и са моје и са његове стране била је да ми изађе у сусрет и дозволи ми да направим малу паузу. Нисам се никада опраштала, у стилу да више нећу да играм.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
