Љупко Петровић, први апостол српског лоптања и добри домаћин најрепрезентативнијима у европској делегацији – председнику УЕФА Александеру Чеферину, најугледнијем међ` члановима Савета ФИФА Дејану Савићевићу и све дубље урезанијем у руководствено ткиво „европске куће фудбала” Зорану Лаковићу.
Вишесатно дружење је и додатно оплеменио карактеристичном речитошћу и духовитошћу Љупков први асистент у тамошњем АПР-у Миодраг Профа Радановић, господин и тренер.
О ЗВЕЗДИ И БЕЗ ГЛЕДАЊА
Како сте коментарисали Звездин пораз у Ливерпулу, игру без шута на гол?
– Нису гледали, били су тад у авиону. Мада, Дејо је у детаљ претпоставио дешавања на „Енфилду”. Што и није било тешко, Звезда увелико и у свему заостаје за Ливерпулом. Не толико у знању, колико у муњевитим трансформацијама у обе фазе игре. Ко у томе није – отпада!
Речити банак, ипак, држао је најауторитативнији. И, утисак је, најобрадованији виђењем на афричком тлу.
– Шта да кажем, а не пукнем од задовољства, од среће – одушевљено ће, Љупко. – Мој Дејо, па... Зоки. Чеферин. Ма, као у бајци.
Фудбал, претпостављамо, главна тема?
– И, веровали или не, једина. Тако се наместило... Њих је интересовао овдашњи фудбал, нас европски и светски. И... пролете време, очас.
Најпикантније је било на „менију”?
– Видљив и забрињавајући заостатак српског и црногорског фудбала за европским, превасходно у селекцијама и тренинзима. Не, дакле, само у парама и врхунским играчима. Таленти не мањкају, напротив. Умешно се развијају до одређеног нивоа и година, потом безмало преко ноћи – гасе! Најбољи пример је Марко Грујић, његов прерани одлазак у Ливерпул. Није се, разумљиво, снашао међ` Редсима, потом био позајмљен Кардифу, летос Херти. Игра, не игра... повредио се, сад. Штета, збиља.
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
