„Милион” резона, субјективне и објективне природе, определиће и ове године каријере и тренерске истине полазника овдашње школе. Србија, земља фудбалских чуда, у којој не важе закони логике. Најбоље знају то домаћи стручњаци, чије судбине су често скицирали и људи без много додирних тачака са фудбалом.
А, за то време све је дужа листа српских тренера без ангажмана... Многи од њих, иако на принудном одмору, километрима су далеко од матице и рада у нашој немилој реалности.
Најсвежији привремени пензионер српског тренерског еснафа је Милован Рајевац. Остао је без посла у јануару, смењен је са селекторског места тајландске селекције, у јеку Првенства Азије. На Тајланду, најегзотичнијој дестинацији српске струке у овим данима, задржао се непуних 18 месеци.
Селектори на одмору
Тренерски „си-ви”, модерно „чудо” савременог посла, никад није био гарант посла. Ових дана, међутим, све је богатији списак некадашњих селектора без посла.
Радован Ћурчић, својевремено српски стручњак у налету, вратио се прошле јесени са Тајланда. Водио је Муангтонг јунајтер.
Дуже време на одмору је и Томислав Сивић, један од ретких селектора смењиваних после пласманана ЕП. Последњи посао имао је у Мађарској.
За Александра Јанковића интересовање су летос показивали бугарски великани. Остао је, ипак, у Србији, сматрајући да после ангажмана у младој репрезентацији, Црвеној звезди и белгијским клубовима, Мехелену и Стандарду, вреди сачекати уноснију понуду из фудбалски квалитетнијих земаља.
Нема посла ни за Младена Додића, у кратком и слатком мандату својевремено селектора младе репрезентације...
Слободан Крчмаревић, такође, у Београду чека озбиљнију понуду. Сезону је почео у сарајевском Жељезничару, многобројни проблеми, често и са мало фудбалских тачака, учинили су да Крчмин мандат на Грбавици траје тек нешто више од два месеца.
Најпожељнији српски тренер без уговора је Славиша Јокановић. Стручњак из такозване „топ класе” успео је летос да пробије историјску границу, уписао се као први наш тренер у елитном рангу Енглеске, и сигурно ће после две и по године у Фуламу пажљиво бирати наредну дестнацију...
Познат као стручњак са ретким селидбама, Иван Јовановић не жури са ангажманом после одласка из Дубаија. Други мандат у Ал Насру трајао је годину дана, па је после четири године у УАЕ на дужем одмору. Арапски свет напустио је у октобру.
Илија Столица одмара од јула прошле године. Кратак спој и прекид веза са Миланом Мандарићем вратили су младог српског стручњака из Љубљане. Помињало се јесенас да је близу повратка у Вождовац, одлучио је да сачека са евентуалним повратком у Србију.
Брза афирмација, захваљујући пословима у Стандарду и Словану из Братиславе, учинила је Ивана Вукомановића једним од траженијих српских тренера. Куп трофеј у Словачкој није био довољан осигурач, без ангажмана је више од годину дана. Ангажован је у тренерској школи белгијског савеза.
Кратко се Горан Туфегџић задржао у Србији. Запажен траг оставио је у арапском свету, поготово у Кувајту и Емиратима, ангажован је био и у Катару и Саудијској Арабији. Помињао се као нови селектор Ирака, на одмору од прошлог лета, кад је увео Банијас у најјачи ранг УАЕ.
Дешава се и то чудо – Миодраг Јешић тренутно нема клуб. Тренерска селица, често у најпожељнијој позицији да „лети” са посла на посао, одмара ових дана у Београду.
Кола на Бањици сломила су се јесенас на Зорану Милинковићу. Трофејни стручњак, од тада, нема посао, помињао се у децембру као нови шеф у Бачкој Паланци.
Зоран Његуш одмара ових дана на Златибору... Нема га на домаћим теренима у последње две године, последњи пут радио је у Новом Пазару.
На одмору је и Владимир Вермезовић. Вратио се прошле године из Подгорице, очигледно ни Будућност више није клуб предодређен за успехе српских тренера.
Епизода у Кини кратко је трајала, име Горана Стевановића десетак месеци фигурира на списку слободних тренера. Помињао се летос као жеља арапских клубова.
Октобарски растанак са Металцем, сместио је и Александра Јањића на листу слободних стручњака. Одмара у очекивању позива из Супер лиге, или иностранства.
На листи слободних налази се и Славко Матић. Вратио се прошле године из Катара, у жељи да направи професионални искорак у каријери, али у фудбалској Србији не иде баш све тако лако. А, најмање је једноставно...
Изненађење у најави пролећа била је смена Драгана Стевановића на Бањици. Тренер у успону мораће, ипак, да сачека бољу прилику за афирмацију у Супер лиги.
Нема посла ни за Љубишу Стаменковића, Драгана Ђорђевића, Дражена Дукића, Зорана Џимија Марића, Жарка Ђуровића, Небојшу Вучићевића, Богдана Корака, Драгана Лацмановића, Љубишу и Бобана Дмитровића, Горана Милојевића, Драгана Ђукановића...
Одавно на великој сцени нема старијих стручњака. Владимир Петровић Пижон, Слободан Бобе Павковић, Ратомир Дујковић, Бранко Соса Бабић, Бранко Смиљанић, Миленко Киковић, Милољуб Остојић, Драгослав Беквалац, Миодраг Мартаћ, Звонко Живковић, Славко Војичић Џо, Чедомир Ђоинчевић... на различите начине проводе дане (не)планираног одмора. Далеко је стреса тренерског заната, тек по који у фудбалу, сведоче да и стара љубав заборава има.
Из уста многих од њих се чује: „Некад је то била витешка игра...”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
