Миљан Амановић, Ђоковићев кум и физиотерапеут: Живели смо Новаков живот

Случајно или не, пад Новака Ђоковића са светског врха почео је готово истовремено када је распустио стручни штаб са којим је више од једне деценије делио добро и зло.

Случајно или не, Ђоковић се вратио на врх тениске пирамиде када је поново окупио исте људе.   

Маријан Вајда и Гебхард Фил-Грич су се вратили прошлог пролећа, а последњи се, крајем 2018, придружио Миљан Амановић, Новаков физиотерапеут али и кум.

Нема само Бориса Бекера, али он је много краће од осталих био у штабу и није био присутан када је Ноле постајао велики шампион.

Амановић је каријеру најбољег тенисера света, а и одсуство из његовог штаба, најтеже проживео. Морао је са инфарктом да се бори за живот.

Сада је у Београду, слави Ускрс са породицом па ће се придружити Ђоковићу у новом походу ка врху.

Паузу у раду је искористио да исприча како изгледа делити време са најбољим спортистом света. Како је дошло до обнове сарадње са Новаком?

– Чудан сплет околности – почиње Амановић.

– Кад смо у мају 2017. прекинули, лично сам мислио да се више никада нећу вратити у тенис. Једноставно сам и физички и ментално био истрошен. Та моја идеја да се не враћам, само је добијала на потврди. Те 2017, после прекида, нисам ни размишљао о наставку у тенису. Наравно да не могу да кажем да нисам размишљао о Новаку, јер смо пријатељи и кумови.

Па како сте се опет нашли на АТП туру?

– Одједном сам осетио да више не могу да мирујем. Брзо сам се договорио са Милошем Раонићем. Почели смо да радимо у Синсинатију у августу. Одрадио сам годину, годину ипо са њим и једноставно, прошле јесени, после Берсија, завршили смо сарадњу без икавих неспоразума, пријатељски. И у том периоду сретао сам Новака на турнирима у Шангају и у Паризу. Када је чуо да сам престао са Милошем, једноставно се појавила идеја да наставимо заједно, с тим што би и његов тадашњи физио Ули радио па је било логично да поделимо време. Тако је договорено да обојица радимо по 20 недеља годишње.

Како сте се осећали?

– За мене је то био повратак кући, вратио сам се тамо где сам провео 10-11 успешних година. Ми смо увек били једна успешна породица...