ПЕНАЛ: Полетарци за наду, Гробари и Билић за 10!

Пише: ЗОРАН СТОЈАДИНОВИЋ

У ноћи кад је фудбалска Србија ишчекивала вести из Ниона, а УЕФА нови испад српских навијача да лакше пресуди нашем фудбалу, Бешикташ је декласирао црно-беле и однео бодове из Београда остављајући црно-белима дилему да ли да тугују или да погледају истини у очи и открију неке наизглед скривене сегменте евро колорита од којих је онај да је Партизан синоћњу утакмицу почео са тројицом момака на граници пунолетства, свакако за озбиљнију анализу.

Живковић са 18, Стевановић 18 и Пантић са 17 година требало би бар на први поглед да гарантују Партизанову светлу будућност у коју се свакако уклапају двадесетдвогодишњи Ћирковић и две године старији Шкулетић. Требало би, али, неће тако бити јер ће до следеће јесени бар двојица од њих отићи из српског фудбала. Са укупним просеком од 25 година Партизанови стартери били су озбиљан ривал одличној Билићевој екипи до 36. минута и Живковићевог промашаја.

Уместо заслуженог изједначења уследиле су још три пацке које би уместо тренера Марка Николића, више морале да забрину руководство клуба који сваке године уствари и креира однос снага какав је синоћ био на терену у Хумској 1 између лидера у српском и турском шампионату.

Без озбиљног плана и средстава за ангажовање појачања, чак ни за редовно плаћање играча, Партизаново руководство довело је своју екипу у ситуацију да се ослања на мотивацију, тренутну инспирацију и свежину уколико је има после претходне утакмице.

Можда је Марко Николић синоћ погрешио што међу стартере уместо млађаног Данила Пантића није уврстио Петра Грбића, али се поставља питање да ли бисмо се и даље заваравали могућностима у Европи чак и да је Партизан ремизирао са Турцима.

Боље је овако. То су на срећу фудбалера схватили и навијачи Партизана. Схвативши да су црно-бели дали максимум, подсетили су навијањем на приче из старих алманаха кад је Партизан од сплитског Хајдука доживљавао катастрофе 1:6 и 0:4, а са Југа се орила навијачка песма. Дуго после утакмице са Бешикташем Гробари су френетично певали својим љубимцима. Толико дуго да је и Славен Билић, не застао, већ стао и посматрао их као да је ко зна какво чудо угледао. Његов аплауз навијачима Партизана и аплаудирање Гробара хрватском стручњаку и фудбалерима из Турске, други је битан кадар слике о српском вицешампиону и људима са трибина који не морају увек да буду и хулигани. Синоћ су засенили чак и фантастичну гостујућу екипу и били достојни аплауза сјајног човека и тренера – Славена Билића.