Милан Јанковић је први српски фудбалер у Реалу. У краљевски клуб је дошао из Црвене звезде.
Мадриђани су га видели у двомечу четвртфинала Купа шампиона 1986/87. Црвено-бели су победили у првој утакмици у Београду (4:2), а Јанковићев допринос био је гол из једанаестерца у 81. минуту.
Реал је у реваншу победио са довољних 2:0, а три месеца касније Јанковић је потписао за Мадриђане иако није имао пуних 28 година, колико је по ондашњим прописима било неопходно за одлазак у иностранство.
Јанковић је у Реалу остао само сезону. Одиграо је 38 утакмица, постигао четири гола и у лето 1988. отишао у Андерлехт.
Каријеру је завршио две године касније, у 30. години, љут што га селектор Ивица Осим није повео на СП у Италији.
Предраг Спасић је у Реал прешао 1990. из Партизана као репрезентативац Југославије која је на СП у Италији заузела пето место. Према подацима шпанских медија, трансфер је 200 милиона пезета, отприлике 1,2 милиона евра.
Иако је стасити Крагујевчанин играо чувену утакмицу против Шпаније у осмини финала СП, није у Мадрид дошао захваљујући победи Југославије у том мечу (2:1).
Дрес Реала је обукао уместо Дејана Савићевића. Рамон Мендоза, тадашњи председник Реала, добио је видео-касету са снимком вечитог дербија и савет да погледа ведету Црвене звезде.
Мендоза је, међутим, запазио тада 25-годишњег дефанзивца Партизана и одмах га купио. Спасић се није наиграо у Реалу. Одиграо је 22 утакмице и у лето 1991. прешао у Осасуну.
Дејан Петковић, још једaн изданак нишке школе, који је преко Црвене звезде стигао до великог европског клуба.
Офанзивни везиста, популаран као Рамбо, некад најмлађи играч у историји југословенске лиге кад је са 16 година и 15 дана дебитовао за Раднички, обрео се децембра 1995. у Мадриду.
Трансфер је вредео данашњих 6,5 милиона евра, али Петковић није оставио значајнији траг у Реалу.
Иако је одмах дебитовао у тиму који је водио Аргентинац Хорхе Валдано, Мадриђани су били неубедљиви те сезоне и освојили тек шесто место.
Петковић је одиграо само пет утакмица да би већ почетком 1996. био позајмљен Севиљи. Уследио је повратак у Мадрид (без меча у реновираној екипи), затим и нова позајмица у Расинг из Сантандера.
Петковић је већ 1997. напустио Реaл и отишао у Бразил где је направио феноменалну каријеру.
Пошто се у Црвеној звезди доказао за четири и по године, а био је и учесник Мондијала 1998 у Француској, Перица Огњеновић се 12. јануара после дугих преговора преселио у Реал.
Иако сам каже да су Барселона и Фиорентина нудили дупло више пара, хтео је само у клуб из главног града Шпаније. Трансфер у Реал је износио пет милиона немачких марака, годишња плата 1,2 милиона.
Да би Огњеновић могао да буде регистрован за Мадриђане, Камерунац Самјуел Ето послат је у Мајорку на позајмицу.
Ни то није много помогло Србину. Одиграо је само 12 првенствених утакмица за Реал (укупно двадесетак такмичарских) и постигао један гол, у купу 1999/2000. против Сарагосе.
Реал је напустио већ у лето 2001, да би после шест месеци без клуба почео путовање од Немачке (Кајзерслаутерн), преко Кине (Далијен), Украјине (Динамо Кијев), Француске (Анжер), Малезије (Селангор), до Грчке (Ерготелис и Калитеа) и Србије (Јагодина).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.