Признаје, такву вест смео је само кришом да прижељкује с првим сатима на послу шефа стручног стаба, после одласка израелског стручњака Гаја Лузона из Лијежа. Сан, ипак, и даље траје…
– Газда клуба, Роланд Душателет, одмах после одласка шефа, нагласио је да уживам максимално поверење. После победе над Андерлехтом лакше се дише. Срце ми је пуно, а белгијска јавност и медији, уз здушну подршку играча, листом су за мој останак на клупи. Видећемо, у оптицају су три решења – коментарише Вукомановић.
Која?
ПОДРШКА МИТРОВИЋУ
У тиму Андерлехта није било Александра Митровића?
– Добио је шансу у последњих пола сата. Није се видео, као и већина првотимаца шампиона. Такав бисер заслужује максималну подршку, изнео је на плећима прошлу сезону, осетио је Андерлехт колико Митровић вреди. Желим му, од свег срца, да се што врати на терен, у највећем сјају...
– Да будем именован за тренера, да останем помоћник будућем шефу стручног штаба, или да напустим Стандард.
Постоје ли препреке формалне природе за ваше именовање у првог тренера, с обзиром да немате ПРО лиценцу?
– Не. Правила белгијског савеза предвиђају да 60 дана могу да будем шеф стручног штаба. Клуб потом мора да именује тренера са ПРО лиценцом, а правилник оставља могућност да његова позиција буде и асистент шефа стручног штаба.
А шта бисте лично волели?
– Уписао сам, пре два месеца, школу за највишу лиценцу и од маја ћу имати звање профи тренера. Стандард је велики клуб, није му место у другој половини табеле, част ми је да предводим његову екипу. Дајем максимално себе, заједно са играчима и прихватићу сваку одлуку клуба. Било каква да је. Не оптерећујем се много.
Је ли победа усред Брисела подигла „ваше акције”?
ОМИЉЕНИ ЦРВЕНО-БЕЛИ
Вест да сте сели на клупу Стандарда далеко је одјекнула, а у Србији је одлично примљена. Је ли било честитки из наше земље?
– Отишао сам одавно из српског фудбала, пре пет година добио сам држављанство Белгије. Због тога су и моји контакти с матицом знатно слабији. Знам где су ми корени и увек радо пратим дешавања у Србији, колико ми обавезе дозвољавају. Једна од ствари због којих се лепо осећам у Стандарду је и црвено-бели дрес – евоцира успомене бивши првотимац Црвене звезде.
– Верујем да јесте, јер три бода на терену Андерлехта много значе.
Какав је поглед с клупе у новој улози?
– Као и раније. Најбитније да имам добру комуникацију са играчима. Трошим мало кредите из претходних дана... Шалим се, иако је истина да је улога помоћних тренера у савременом фудбалу много већа од пуког распоређивања чуњева. Зато ми је драго што је екипа уз мене.
Верујете да ћете остати на позицији шефа струке дуже време?
– Не идем тако далеко. Прошлог понедељка, после оставе шефа Лузона, остао сам усамљен у канцеларији и за десет минута добио врућ кромпир у руке. Прихватио сам га без већег размишљања. Једноставно, такав је био тренутак „узми, или остави”. Научио сам током играчке каријере да један позив може да промени све и да се одједном преселиш на крај света. Тренерски посао је још специфичнији, резултати диктирају основна правила. Све остало је празна прича – поручио је из Лијежа, Иван Вукомановић, шеф стручног штаба Стандарда.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
