Хрватска је бранила врло добру сезону 2014/15, у којој је стигла до коефицијента 6,875, Србија је у „излазној години” сакупила тек 2,750 бодова.
И старт нове сезоне бољи је за српске но за хрватске клубове, иако су обе земље остале без по једног представника већ у првом колу квалификација за Лигу Европе.
У овом тренутку, иако је наравно актуелна европска сезона далеко од краја, Србија је испред Хрватске у петогодишњем обрачуну, наша земља има коефицијент 21,125, а суседи 21,000.
Испред Србије су још Грчка (21,800), Кипар (23,250), Данска (24,625), Чешка (25,000), Холандија (26,750)...
Толико жељена 15. позиција је дакле тренутно у власништву Кипрана. Зашто говоримо баш о том месту?

Па једноставно, првих 15 земаља на УЕФА клупској листи ће од сезоне 2021/22, поред учесника у Лиги шампиона или њеним квалификацијама, имати и представнике у Лиги Европе.
Они који остану испод „магичне црте” мораће да се задовоље новоформираним такмичењем, под називом Лига Европе 2, јасно вам је далеко слабијег квалитета.
У теорији гледано, изузетно је тешко да ће Србија до краја ове сезоне, која ће бити валидна за расподелу места за поменуту 2021/22, стићи до 15. места.
Треба пратити резултате представника већ поменутих земаља које су испред Србије, али и оних испод, посебно Хрватске, док су близу и Шкотска (20,500), Швајцарска (20,200), Норвешка (19,875), Шведска (18,750), Израел (18,375), Белорусија (18,000), Казахстан (17,625)...
У теорији је тешко причати шта је тачно потребно, с обзиром да је немогуће предвидети резултате осталих земаља најближих конкурената Србији.
Али, јасно је да би пласман Црвене звезде у Лигу шампиона, односно Партизана и евентуално Чукаричког у Лигу Европе, драстично поправио стање у српском клупском фудбалу по том питању.
Исто тако, јасно је да су Нишлије направиле велики кикс кад су елиминисани од естонске Флоре, из земље која се на УЕФА листи налазила на 46. месту од могућих 55!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.