Старији навијачи Партизана и даље памте атипичне преносе утакмица са потписом чувеног редитеља и драматурга Слободана Новаковића, међу антологијским изјавама и – поигравање са именом противника у квалификацијама за Куп УЕФА 2001: Костоломци, уместо Санта Колома, апропо погибељне игре кочоперног, у првом мечу нимало наивног („само” 1:0) колектива из Андоре.
Уз опаску да је Парни ваљак и после 18 година у Велсу, против ривала приближног рејтинга, остварио идентичан резултат – егзистира још једна сличност: фудбалери Конахс квеја, налик рагбистима, нису бирали средства да зауставе црно-беле. Отуд, логично је било да баш тај детаљ премијерно ставимо пред Зорана Тошића, деценијског репрезентативца, једног од највећих адута освајача Купа Србије...
Кад играте против Номада - да ли више треба да се плашите за ноге, или резултат?
- Реванш ће драстично да се разликује од прве утакмице, колико год звучало као фраза – терен је изузетно важан. Сви који су се бавили фудбалом знају да је битно у каквом је стању: поливен, сув, брз... Нијансе могу да промене меч! Убеђен сам да ће сад све да се одвија у другом смеру, нисам сигуран ни колико ће Велшани успети да нас „дохвате” – шеретски и самоуверено збори популарни Бамби.
Не памтимо кад смо вас видели у клинчу с противником, међутим, у Велсу се баш то догодило. Дара је превршила меру?
- Немам ништа против да ме неко удара док ми је лопта у ногама, у дуелима, али ти неки прљави трикови - кад одиграш пас, окренеш се да утрчиш и – ривал те намерно закачи лактом, повуче за дрес. Једном, други пут, пети, десети?! Једноставно, не можеш да останеш миран. Криво ми је што сам тако одреаговао, сигуран сам - нећу више.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
