Филип Стевановић: Велшки играчи ми говорили „Молим те, немој толико да се крећеш”!

Филип Стевановић, најновији бисер с фабричке траке мајсторске радионице у „Земунелу” и у тријумфу над Конахс квејом захваљујући дриблинзима и егзекуцији потписник на „кабаре”, за „буктињу” задовољства међу одушевљеним Гробарима и констатацију: „Ал' игра овај мали!”

Партизанов вундеркинд у четвртак увече озбиљно се кандидовао да у евентуалном римејку филма „Дечко који обећава”, почетком „осамдесетих” прошлог века емитованог у крцатим биоскопским салама (овог пута са фудбалском тематиком), игра главну улогу. Велико „браво” за крилног нападача, додатно због још једне чињенице - 25. септембра пуни тек 17 година!

– Сан је почео да се остварује, пуно ми је срце због првог гола за Партизан. Много ми значи, поготово што сам најмлађи. Хвала стручном штабу на указаном поверењу – дан после партије за незаборав збори Филип Стевановић.

Коме посвећујете погодак?

– Породици, пријатељима, свима што верују у мене.

Одушевили сте навијаче: данас само причају о вама?

– Невероватан осећај! Гробари су, заиста, били предобри, све нам је лакше уз њихову подршку.

Колико сте пута, онако за своју душу, пуштали снимак ремек-дела?

– Снимак гола гледао сам доста пута и, као и сви, одушевљен сам. Целокупном партијом, такође.

Гол подсећа на онај што је у лето 2015. дао Андрија Живковић Стеауи?

– Сећам се Живковићевог гола, овај мој, судећи по порукама, многим људима личи на његов.

Једино, ас Бенфике имао је у том тренутку 19 година?

– Срећан сам што ме пореде са Андријом. На мени је да наставим вредно да радим и тресем мреже и у будућности.

Јесте ли се после утакмице извинили дефанзивцима Велшана што сте их често дриблинзима слали на траву?

– Играчи Конахса по завршетку меча питали су ме које сам годиште, претходно чак и говорили: „Молим те, немој толико да се крећеш”! Нема таквих екипа у Србији, вероватно ни у свету. Ау, како се само бране! Било је тешко начети их, после...