ПЕНАЛ: Саво и сасвим нови Партизан

Пише: Зоран Стојадиновић

Иако је многима ирелевантно питање „ко је препородио црно-беле: Милошевић, Сума или Асано“, анализа игре против Малатије показује да је управо та тема и најважнија у целој причи о новом – моћном Партизану.

Тражећи себе у функционерским круговима, легендарни фудбалер се 2016. године нашао у шесточланој екипи Техничких посматрача Европског првенства и то у друштву Алекса Фергусона, Герета Саутгејта, Дејвида Мојеса...

Слушајући Милошевићеву анализу утакмица, препоручили су му да се посвети тренерском послу, што је и учинио.

За многе апсолутно неочекивано, први тренерски посао добио је у Партизану усред катастрофалне сезоне у којој су му шансе за утеху у освајању Купа свођене на минимум у конкуренцији Звезде и Радничког.

Избацио је Раднички, победио Звезду у финалу и освојио трофеј, али је Милошевић гледан подозриво све до чудесне августовске ноћи кад је коначно демистификовано све што је урадио.

Сејдуба Сума је изразити пример Милошевићеве улоге у моћном Партизану.

После две године приче о највећем и најскупљем промашају у историји Партизанових трансфера, два милиона плаћени фудбалер искористио је поверење тренера и подршку саиграча.

Асистенцијама је спајао саиграче с противничким голом, трудио се да и сам пронађе пут лопти до мреже.

После силних промашаја дао је гол из једанаестерца и радовао се као да је играо финале, а не квалификације за Лигу Европе.

Дефинитивно, Сума је скинуо и камен са срца Ивици Илиеву, у јавности сатанизованом управо због куповине, до јуче се чинило, „мачке у џаку“...

Из црно-белог „џака“ искочила је у четвртак и друга мачка, али с канџама јагуара. Тако се радује Такума Асано кад постигне гол.

Оно што је Сума схватио после две изгубљене године у Хумској, Асано је апострофирао после само два тренинга у Земунелу.

Брз као метак укапирао: да приликом шута мора да подигне лопту изнад руку голмана који зицере на трави брани као од шале.

Са Асаном цео Партизан добио је нову димензију, а Милошевић могућност да брзом транзицијом, односно полуконтрама константно ствара прилике за угрожавање противничког гола.

У целу Милошевићеву идеју одлично се уклопио и Садик. Жељан голова, двадесетдвогодишњи фудбалер Роме на привременом раду у Партизану, само висином делује као да је промашио спорт.

Постигао је гол, одлично сарађивао са саиграчима,  успевао и дриблинзима да направи пометњу у одбрани Малатије.

Управо са њим комплетиран је убитачни део тима: Асано је фантастично брз, Сума и Тошић – луцидни и хитри, Садик - експлозиван...

Сви остали – у функцији екипе: борбени до фанатизма, одлучни да пласманом у Лигу Европе остваре први циљ у сезони.

Како је све то Милошевић успео да сложи? Знао је шта хоће, имао мало среће, али и идеју. Прича се да је сам „пронашао“ Асана, убеђивао га да дође, преговарао и са играчем и са Арсеналом...

За оне који нису знали, или су заборавили: Саво Милошевић био је директор репрезентативних селекција Србије – првака Европе и света.