Црвена звезда је у Лондону доживела болно приземљење. Дуел са Тотенхемом још више је потврдио колико су црвено-бели далеко од квалитета најбољих европских клубова и колико, посебно на гостовањима морају да се поправе не би ли у будућности избегли катастрофу као на „Вајт харт лејну”.
Још један пораз првака Србије у Лиги шампиона и уопште учешће у најквалитетнијем такмичењу Старог континента, разумљиво, бацило је у други план данашње гостовање нашег најтрофејнијег клуба Раднику у Сурдулици.
Владану Милојевићу, шефу стручног штаба Црвене звезде, у први мах било је нејасно питање да ли су критике не јавности, већ људи из клуба, утицале да у окршају са Тотенхемом одустане од своје филозофије и енглеског великана нападне високим пресингом уместо јаког блока у задњој линији.
– Не знам на шта мислите. Било је критика на мој рачун па сам се ја као... – тражио је тренер црвено-белих да питање буде конкретније постављено.
На подсећање да је Звездан Терзић, генерални директор браниоца титуле у Србији, после пораза у 161. вечитом дербију изјавио да би Звезда с обзиром на средства која су уложена у тим морала да игра боље и лепше, Милојевић је имао спреман одговор:
– Нисам овде дошао да испуњавам жеље, ја сам тај који јесам, стојим иза сваке одлуке коју донесем. С друге стране, свако има право на своје мишљење. Ја сам неко ко је одговоран за игру. Она је таква каква је, да ли је добра, доноси или не доноси позитиван резултат, може да се гледа на колико хоћете начина, али будите уверени да нико не утиче на мене да нешто променим, нити сам у тој причи.
Најинтересантнију реакцију Милојевића изазвало је питање да ли ће доћи време да клуб са Маракане издвоји пет или десет милиона евра за неког странца.
– Неће, хоћете да кажем да неће, а волео бих да доведемо. И сад ћу вам први пут рећи. Замислите да је Црвена звезда успела да доведе Азара и да је платила 100 милиона евра, а да он није дао ниједан гол и да игра овако како игра у Реалу. Ми бисмо висили на Теразијама, ја први, био бих депортован гарантовано. Људи морају да схвате да кад овде заломиле играча ви нисте заломили играча него онога који кошта 80 милиона. Кад неко Ван Дајку гурне лопту кроз ноге ви сте то урадили некоме ко има 200, 300 или 600 милиона. Кад ми победимо ми зарадимо. То су неке ствари за које бих волео да се деси. Кад будемо то променили онда ћемо схватити да у фудбалу данас игра новац, зато су играчи Тотенхема или Ливерпула атлете. Наш народ међутим, каже њих је десет нас је десет, они имају по две и ми по две ноге, није баш тако...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.