Кошарка без граница срушила све границе

ФИБА је на дан почетка нове НБА сезоне на свом Инстаграм налогу објавила „стори” са тридесеторицом играча који ће играти у најјачој лиги света, а који су као тинејџери били учесници кампа Кошарка без граница.

Кампа који је имао премијеру 2001. године у Тревизу...

- Почетна идеја био је да камп спаја деци са подручја која су била захваћена ратом. Почев од простора бивше Југославије, потом Грчке и Турске, да би касније прерасло у камп који ће окупљати најперспективнију децу до 17 година – почиње причу Марин Седлачек директор кампа (на слици), који заједнички организују ФИБА, НБА и Најки.

Наш стручњак истиче да је начин селекције утицао на толики број играча који су дошли до највишег нивоа.

- Тада није било Инстаграма, „синерџија”, сајтова на којима се виде информације о перспективним играчима, али су били контактирани проверени стручњаци који су помогли да се изаберу таленти и да им се укаже прилика да напредују. Бирало се не по томе да буду заступљене све земље, већ да дођу најквалитетнији. С обзиром да је у почетку камп био само у Европи, у том периоду долазили су и неки играчи из Африке.

Одскочна даска развоја била је организација афричког кампа у Јоханесбургу.

- Добри резултати у Европи омогућили су да се оде у ширину. На том кампу у Јужној Африци био је присутан и социјално- економски моменат, да се и деци која су одрастала у немаштини омогући некако да имају шансу да се школују, дођу и до универзитета. После Африке кренуло се у Јужну Америку, па Азију. С тим што зависно од буџета на овим континентима је некад тимски, некада индивидуални камп.

Седлачек подсећа да је у случају Марка Гасола био направљен уступак да по повратку из Мемфиса дође на камп са годину дана млађим играчима, зато што је евидентно напредовао.

- Федерације су давале пуну подршку програму, увек смо имали елитне тренере из Европе, а за континуитет кампа битно је и то што је доживео еволуцију и осавременио се. Сада је присутан и „НБА кер” са програмима едукације играча, на којима се примера ради играчи „описмењавају” и у погледу потписивања првих уговора.

На питање каква је будућност Кошарке без граница, Седлачек каже:

- Тешко је предвидети, али док се настави са оплемењивањем идеје можемо да будемо оптимисти. Све је теже организовати, због тога што играчи имају све више такмичења, што НБА звезде могу да присуствују само у одређеним терминима.

Плодоносна сарадња ФИБА и НБА на овом пројекту, довела је и до лакше реализације других заједничких идеја. Последња у низу је афричка Лига шампиона у којој ће сасвим сигурно стасати нове звезде светске кошарке.