Затреперило је срце председнику црно-белих Милораду Вучелићу на помен Партизановог историјског успеха из 1966. и пласмана у финале Купа европских шампиона управо преко (и тад великог) Манчестер јунајтеда.
Стога, реакција у духу познате навијачке песме, лансиране међу Гробаре у извођењу Групе ЈНА:
„Добро памтим све...”
Било је то, иначе, два месеца пред Вучелићево пунолетство...
– Пуно ми је срце што су са нама на пут кренула и двојица играча из те генерације: Иван Ћурковић и Бранко Рашовић. Обрадовали су се и у Манчестеру што ће да се сретну са нашим легендарним фудбалерима. Сећам се, у Београду смо славили 2:0, у Енглеској сачували предност. Била је то феноменална игра трилинга Шошкић – Васовић – Рашовић, избацили су сијасет лопти из шеснаестерца.
Челнику Парног ваљка заискриле су очи:
– Било, поновило се!
„Тајминг” да се укључимо: ко би сад, 53 године касније, могао да буде јунак?
– Рецимо, Садик! Јунаци су увек, пре свега, Натхо и Сума. Знате како? Сваком коме се пружи прилика нека буде херој, међутим, потребно је да се одигра тимски. Буде ли тако, у пасу сигурно и брзо, доћи ће и реализација до изражаја.
Вучелић ће данас да предводи Партизанову делегацију на ручку са врхушком Манчестера:
– Биће то, баш као и у Београду, срдачан сусрет и волео бих, наравно, да од управе Јунајтеда добијемо честитку због победе или нерешеног.
Људски је надати се, међутим...
– Играмо с великим клубом, с намером да извучемо што бољи резултат. Кажу: само оном који верује у чудо оно може и да се деси. Буде ли тако...
Ево на чему председник црно-белих базира оптимизам:
– У Београду смо играли равноправно, били чак и бољи, ако репризирамо такву игру – проћи ћемо добро и резултатски.
У Хумској је у центру пажње, на жалост, био судија...
– Надам се бољем суђењу. Арбитража у Београду је, заиста, била слаба, није то био навијачки, већ јасан увид. Био је сигурно пенал за нас, да је било ВАР-а, резултат би био другачији – тврди Милорад Вучелић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
