ЕКСКЛУЗИВНО, Предраг Преки Радосављевић: Више нема калкулисања, мора да се игра на победу

Утакмица за трофеј биће играна на Сенчури линк филду, стадиону Сијетл саундерса, победника Западне конференције.

Прилика је то да Предраг Радосављевић, легенда америчког фудбала и урбана легенда Београда, обогати колекцију трофеја и потврди да је један од најутицајнијих људу и историји „сокера“.

Некадашњи репрезентативац САД, Београђанин који је славу стекао преко „баре“, финале дочекује у улози помоћног тренера Сијетла, као први сарадник Брајана Шмецера, који је скоро целу фудбалску и тренерску каријеру везао за клуб из највећег града савезне државе Вашингтон.

Радосављевић и Шмецер сарађују од почетка прошле године. Прву сезону су завршили у полуфиналу Западне конференције, ове су освојили Конференцију и дошли у борбу за највећи трофеј.

Прекијево искуство било је драгоцена помоћ колеги током целе сезоне, а нарочито ће бити важно шта ће моћи да му каже пред финале.

Радосављевић је пре 12 година је Чивас из калифорнијског града Карлсона довео до титуле МЛС. У мечу против Торонта, на чијој је клупи седео током 2010, може да понови успех.

– Све се до сада поклопило како смо само могли да пожелимо – каже Радосављевић:

– Играли смо добро, имали одличан почетак сезоне и касније наставили на том „таласу”, а имали смо и онај фактор без кога не може далеко, срећу да се лопта понекад одбије на нашу страну и да судија досуди нешто у нашу корист. Најважније је, ипак, да смо били најбољи кад је требало, у плеј-офу. Сад ће цела сезона стати у једну утакмицу, па све треба поновити у 90 или 120 минута.

Шта је обележило сезону Сијетла? У чему је тајна досадашњег успеха?

– У најкраћем, успели смо да сабијемо редове и да издржимо сезону без великих поремећаја форме. Највећи проблем правила су нам окупљања репрезентација. Имамо играче са свих континената. Кад су се одазивали позивима у репрезентацију, одлазили су на дуга путовања преко пола планете. Кад би се вратили било им је потребно по неколико дана да се опораве. При том, наш тим чини 13-14 играча и настану проблеми кад изостану двојица или тројица. Успели смо, ипак, да кризне периоде скратимо на најкраћи могући рок и да одржимо континуитет добрих резултата. 

Специфичност сезоне је да ће се за титулу борити тимови коју су првенства конференција завршили на четвртом месту...

– Плеј-оф је потпуно различито такмичење од првенства. Ове сезоне је систем промењен, па се у нокаут фази игра само једна утакмица. Више нема калкулисања, мора да се игра на победу. Ми смо у прва два кола плеј-офа били домаћини, али смо у полуфиналу морали у госте Лос Анђелесу, најбољем у првенству Западне конференције. Играли смо на све или ништа и то нам је донело пласман у финале. Слично се понашао и Торонто.  У четвртфиналу је као гост победио Њујорк сити, првака Источне конференције, а у полуфиналу Атланту, другу у конференцији и прошлогодишњег шампиона. Значи, у госте нам долази тим коме није важно на чијем терену игра. То је велики квалитет у плеј-офу...