Терзић: Србију и Хрватску повезују историја, близина, језик...

Опширан разговор односио се добрим делом и на фудбалске релације између Србије и Хрватске.

– Нас јако повезују историја, спортска ривалства, близина Београда и Загреба, језик који причамо... Превише је тога да бисмо били незаинтересовани једни за друге. Јако ценим све што је Динамо направио последњих 15 година, а Здравка Мамића јако волим. Прво као човека, а онда га поштујем као спортског радника, јер је направио капиталне ствари, за Динамо и за хрватску државу. Динамо и фудбалери највећи су промотори ваше државе. За то што су направили играчи које је Мамић створио не постоје паре које би могле бити еквивалент кроз рекламне спотове на Си-ен-ену и Би-би-сију, или не знам где. Мислим да је држава према њему била неправедна. Сви су себи узимали заслуге након сребра у Русији, а он који је све то створио гледао је то са стране. Али потценио је амбијент у којем живи. Све сам му то „нацртао“ 2013. кад смо били на скијању – између осталог открио је Звездан Терзић у разговору за хрватски дневни лист.

Присетио се и тог сусрета у Аустрији:

– Сатима смо остали уз шанк, мало попили и доста причали, јер сам ја прошао кроз сличну ситуацију, био најмлађи председник фудбалског савеза у Европи, кандидат за Извршни одбор УЕФА и знам што је кад се превише уздигнеш. Људи те желе поравнати, нарочито у тако неуспешним амбијентима. Рекао сам му: „Није то тема, знам ја да ти радиш добре ствари за Динамо, репрезентацију и Хрватску, све си у праву. Проблем је што ће људи који ће одлучивати о твојој судбини гледати свој особни интерес. Почео си сметати, схвати то.” То је било вријеме кад се почео препуцавати с оним министром из Ријеке (Жељко Јовановић, оп. а). Рекао сам му да ми се то не свиђа и да је одлика мудрих људи да се повуку кад су на врху. Говорио сам му из свог искуства. Где је завршио Милошевић, где Ђинђић, где су завршили Санадер, Тодорић, где је пет најмоћнијих пет бизнисмена у Србији и како су завршили... И то кур.евито понашање, сва та свађа с медијима, низак праг толеранције... И даље мислим да је добар човек, јако га волим, али иритирао је. И дочекали су га. Направио је ствари за уџбенике, срећа је Динамова да још има контролу.

Зашто нисте попут Лемића отишли у менаџерске воде, било би вам уносније – интересовало је новинаре Вечерњег листа.

– Пре неколико дана причао сам с пријатељем, судијом специјалног суда. Каже ми: „Радим за 2.000 евра, а моје колеге који много мање знају као адвокати раде пет до десет дана у месецу, за случај узму и по 20.000 евра”. Све стоји. Али адвокат мора чекати у канцеларији, код неког као што си ти. Ти си тај који има друштвени статус и одлучујеш о туђим судбинама. Једно је кад сам ја шеф савеза или клуба, а друго кад сам неки тамо агент, па неког зивкам, тај ми се не јавља, молим, нудим... Да будем услужна делатност? Никад! То су неке ствари везане и за его, али није исто ако сам директор Звезде и отварају ми се сва врата у држави, или сам неки агент – одговорио је Терзић.

Има ли романтике у фудбалу, било је интересантно питање, повезано са Терзићевом каријером.

– Нема – одговорио је некадашњи првотимац и директор ОФК Београда.

А да у уторак победите Бајерн?

– Е, то би била романтика. Лани смо победили Ливерпул, мислим да смо већ извукли максимум пласманом. Људи не схватају какав је то успех. То је као да неки клуб из ове наше АБА лиге оде у НБА лигу. Можемо ли замислити како би Цедевита, или неко други, прошао у НБА лигу? Ето, те огромне разлике пандан су ономе што су направили Звезда, Динамо, раније Партизан. Фраза је из социјализма да није све у новцу – поручио је Звездан Терзић.

Венчао ме Хрват, па шта!?

Хрватима није промакло да је Терзић испратио први послератни концерт Прљавог казалишта у Београду, 2012. године.

– Кад чујем песму заиста не размишљам о томе је ли из Хрватске или Србије. Дина Мерлина обожавам и не пропуштам концерте, не размишљам одакле је, као ни одакле је Парни ваљак. Ван памети ми је да због политичких разлога будемо против онога што јесмо, а јесмо људи. Кад је почео рат, мислио сам да је ружан сан, да је то нешто немогуће. Имам пуно пријатеља с ове и с оне стране, па венчао ме Хрват! Миљенко Шпољарић из Белишћа, мој саиграч из ОФК Београда. Волим Србију, али нисам учен да неког мрзим.