Пише: Владислав Влајић
Саво Милошевић је на клупи Партизана за мање од годину демонстрирао изузетан тренерски ген, многи се слажу – за велика дела, стога – суд о потенцијалу (и квалитету) команданта Парног ваљка не може да угрози евентуални неуспех у једном мечу, међутим...
Остваре ли црно-бели победу против АЗ Алкмара у Холандији, како ствари стоје - круцијалну за пролеће у Европи, то би, с друге стране, могло да се сматра дипломским радом младог стручњака.
Наиме, Милошевић је захваљујући досадашњим успесима прошао школовање по убрзаном поступку и сам се изборио за прилику да већ „ране радове” крунише изузетно цењеном „ћагом”, уз подсећање – Партизанове фудбалере су са кратким рукавима на међународној сцени предводила још само шесторица тренера: Александар Томашевић (1955/56), Хуго Рушевљанин (1963/64), Абдулах Гегић (1965/66), Иван Голац (1989/90), Владимир Вермезовић (2004/05) и Мирослав Ђукић (2017/18).
Некадашњи голгетер планетарног формата шефовао је до сада на округло 40 утакмица, изнова подизавши лествицу, љубитељи фудбала су једногласни – од расклиматане направивши (бар на моменте) фуриозну машину.
Шта га је кандидовало да пре устаљених рокова добије прилику да испише, Гробари се надају – и одбрани, дипломски?
Пре свега – три положена испита, додали бисмо – с највећом оценом: освојен трофеј Купа Србије, репризирана победа над Црвеном звездом и пласман у Лигу Европе...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 26. новембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.