Михајловић у сузама: Хвала свима, посебно докторима, без њих не бих био пред вама (ВИДЕО)

Све истинске љубитеље фудбала 13. јула као гром из ведра неба погодила је вест да је Синиша Михајловић (50) оболео од леукемије.

Међутим, борац каквог га је Бог дао, Михајловић је спремно ушао у најтежу животну борбу и из ње, све је јасније, излази као апсолутни победник.

У претходна четири месеца тренер Болоње одрадио је три фазе хемотерапије, а 29. октобра извршена му је трансплатација коштане сржи, што је неопходан захват у оваквим случајевима, али на сву срећу, како кажу лекари, то је одавно постала хируршка рутина.

Руку на срце, очигледно је било да је Михајловић тешко поднео само прву фазу хемотерапије, заиста је тада изгледао бледо и испијено, мада је чак и у том периоду водио тим са клупе у првом колу Серије А!

Како је време одмицало, све је боље подносио, а свакако да то што је био у свакодневном контакту са људима из клуба и преко скајпа и линка пратио тренинге и утакмице, позитивно је утицало на његово, пре свега, психичко стање.

Треба знати да је чак у паузама терапије водио тим на три првенствена меча, наравно, уз одобрење лекарског тима.

Јасно је било и да је Михајловић све време пратио јасне упуте лекара и придржавао се зацртаног плана и програма, па због тога сад чврто корача на путу потпуног оздрављења.

Наравно, треба имати на уму и да је помало забринуо навијаче кад је најавио ванредну конференцију за новинаре, ко није помислио, рецимо, да ће одступити са позиције тренера Болоње, али после првих пар реченица јуче свима је пао камен са срца.

– Четири тешка месеца су иза мене – почео је Михајловић причу.

– Био сам на Институту Санта Орсола где сам био подвргнут хемотерапији, а својим јаким карактером изгурао сам све то. У таквим тренуцима потребна је велика ментална снага, коју сам добијао и захваљујући стручњацима из болнице. Сви су ми били максимално посвећени, да није било тих људи не бих сад био ту испред вас. Желим да се захвалим и супрузи Аријани која је заједно самном пролазила кроз страшан период.

Рекао је Михајловић не могавши да задржи сузе.

– Извините, обузеле су ме емоције, извините што плачем... Желим да се захвалим свима, знам да сте желели чешће да ме виђате, да постављате питања, да учествујете у мојој борби, а захвалан сам што сте поштовали моје жеље. То је још један доказ солидарности које сте имали у протекла четири месеца. Последњи пут био сам пред новинарима 13. јула кад сам објавио да сам болестан и са чиме се суочавам. Сада желим да вам објасним како напредује процес лечења. Желео бих да се захвалим свим докторима који су ту за мене и који знају колико је тешко суочавати се са болешћу. Свима сам веома захвалан. Без њихове помоћи никад не бих био овде, мислим да сам на добром путу. Понављам, веома сам захвалан лекарима и сестрама. Пронашао сам своје анђеле чуваре без којих не бих овако напредовао. Бићу им захвалан читавог живота.

На крају Михајловић се захвалио свима:

– Хвала свима који су ми помогли у овом периоду, све што сам видео на стадионима и у свету фудбала, учинило је да се осећам заштићено. Осетио сам се као део велике породице, хвала навијачима и тимовима у којима сам играо и тренирао их, али и онима које нисам водио или код њих наступао. И, пре свега, хвала навијачима Болоње, осећао сам се као њихов брат, као син. Хвала читавој заједници – завршио је Михајловић.