Отворен Меморијални парк „Жарко Петровић” у Бачком Маглићу

Парк је отворио покрајински секретар за спорт и омладину Владимир Батез, такође некадашњи одбојкашки репрезентативац.

Твом приликом откривена је и спомен-биста, као и табла са називом Улице Жарка Петровића.

– Изузетно сам срећан и поносан што је и Влада Војводине подржала изградњу Меморијалног парка у коме ће се деца и омладина безбрижно играти, дружити и радовати животу, баш онако како је на терену умео и чинио Жаре – рекао је Батез.

Додао је да је то дуг друштва према делу великана домаћег одбојкашког спорта, што је само делић онога што је он био и заслужио у овом спорту.

– Био је наш идол, узор младим играчима, уз њега смо учили, сазревали и винули се до неслућених висина, до прве олимпијске медаље. Прави пријатељи, врхунски саиграчи се никада не заборављају – поручио је Владимир Батез, који је био Петровићев саиграч и велики пријатељ.

Председник Одбојкашког савеза Србије Зоран Гајић изразио је велико задовољство због начина на који је обележено сећање на живот и дело једног од најбољих домаћих одбојкаша.

– Кад помислим на Жарка Петровића прво чега се сетим је његова спортска свестраност. Није се знало да ли је талентованији за одбојку, фудбал или кошарку. Таква свестраност никог није остављала равнодушним. Поседовао је велику оданост према друговима и екипи и био омиљен. Пре и после Жарка Петровића у више ништа није било исто. Он је био харизматичан и препознатљив, како у спорту тако и у обичном животу, и чинио да то будемо и сви ми са њим – рекао је Гајић.

Отварању Меморијалног парка, откривању бисте и табле са именом улице присуствовао је и председник Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ) Александар Боричић.

Жарко Петровић одбојку је почео да тренира у „ОК Маглић”, а са непуних 18 година прешао је у Војводину, са којом је освојио три титуле државног првака и одакле је изборио статус репрезентативца.

За репрезентацију Југославије одиграо је 253 утакмице и освојио бронзане медаље на Олимпијским играма у Атланти 1996. и на Европском првенству у Атини 1995. године.

Играо је у Италији, Грчкој, Јапану, а каријеру је завршио у словеначком Марибору. Преминуо је 2007. године у Новом Саду, у 43. години живота.

Млађе генерације Жарка Петровића памте као капитена генерације коју су још чинили Брђовић, Танасковић, Ковач, Батез, браћа Грбић, Вујевић, Мештер, која је 1995. тихо закорачила на светску одбојкашку сцену и, ударивши темеље каснијим успесима домаће одбојке.