Фиренца. Једна од најпознатијих туристичких десетинација у Европи. Седиште прелепе Тоскане у коју хрле туристи из свих крајева Старог континента и шире, у великој мери и људи са наших простора. Град у централној Италији остао је у лепој успомени и репрезентацији Југославије 1968. На чувеном „Артемио Франкију“ СФР Југославија предвођена Драганом Џајићем савладала је Енглеску (1:0) и пласирала се у финале ПЕ.
Фјорентина као клуб препознатљивости за централни део Апенинског полуострва често је имала у својим редовима сјајне играче попут Габријела Батистуте, али и више појединаца из Србије. Данашњи трилинг наших фудбалера у Виоли предводи Никола Миленковић. Штопер и десни бек Орлова од 2017. има важну улогу у тиму и одличан је саветник млађим клупским друговима Душану Влаховићу и Алексу Терзићу.
Јелић ми дао надимак
Ко вам је дао надимак Блеки?
- Датира од детињства. Никола Јелић, мој први тренер у Жаркову, ме је тако назвао, што су прихватили саиграчи, касније су ме надимком ословљавали и у Партизану. Фудбалом сам почео да се бавим као учесник шестог разреда у Жаркову.
На жалост популарног Блекија и осталих српских интернационалаца у Фјорентини, ове сезона у Серији А сувише подсећа на прошлу кад је тим из Фиренце тек у последњем колу обезбедио опстанак. Ниска 15. позиција није у складу са реномеом једног од најстаријих италијанских чланова елите, клуба чији је члан чак и Франк Рибери, дугогодишњи ас Бајерна и селекције Француске.
- Планирали смо и желели да све буде другачије, иако смо знали да пролазимо кроз транзициони период. Амбиције су нам биле да се докопамо европске визе. Никоме у клубу није пријатно кад погледа пласман. Верујем ипак, да ћемо већ од прве утакмице у 2020. заиграти много боље. Имамо довољан капацитет за знатно боље резултате у наставку првенства – недвосмислен је Никола Миленковић у Божићном интервјуу за Спортски журнал.
Прошле сезоне сте играли десног бека у Фјорентини, ове сте се вратили на штопера, али је у репрезентацији обрнуто од доласка Љубише Тумбаковића на селекторску функцију?
- Наш бивши тренер Силвио Пиоли је захтевао да играм по боку. Код Монтеле сам се вратио на своју природну позицију. И у клубу и у репрезентацији испуњавам задатке стручног штаба. Дајем све од себе да на оба места будем што бољи.
У првих неколико кола Серији А са три гола били сте не само најбољи стрелац од дефанзиваца у Италији, већ и у најбољих пет европских лига?
- Почео сам сезону као у сновима. Голови су ми улили самопоуздање и омогућавали да боље испуњавам и приоритетне послове у одбрани. Нисам наставио да тресем мреже, то и није моја превасходна дужност, али надам се да ћу и други део првенства да почнем и наставим успешно.
Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.