Заједнички рад наставља се данас када група репрезентативаца путује у Словенију на завршне зимске припреме.
На Роглу се креће из Новог Сада, а на списку путника је 14 имена: су: Марко Томићевић, Миленко Зорић, Марко Драгосављевић, Страхиња Стефановић, Владимир Торубаров, Ервин Холперт, Стефан Векић, Симо Болтић, Никола Расулић, Анђело Џомбета, Петар Милковић, Стефан Врдољак, Милица Старовић и Николина Молдован.
Селектор Павле Јованов оцењује урађено у претходна три месеца, тачније, од дана када је преузео одговорну функцију.
– Задовољан сам како су прошле прве две фазе припрема: у Требињу и на Јахорини. Имали смо између и мини припреме које су биле махом у Београду, и једном у Новом Саду. Сада настављамо у Словенији две недеље после чега нас очекује пут у Турску на веслачке припреме. После Јахорине могу да оценим да је тим сада комплетиран у смислу функционисања. Веза између нових тренера, руководства и такмичара је на већем нивоу. Чини ми се да се код такмичара, поред тимског духа, пробудио жар за медаљом и изгарањем. Кренули су озбиљно и интензивно да тренирају. Недостатак мотивације који сам приметио када смо преузели екипу, а који се јавио због разних разлога у претходној години, сада је смањен на минимум и да заиста сви раде пуном паром.
Укључили сте, са сарадницима, науку и технологију у процес тренирања?
– Опремили смо се најсавременијом дијагностиком за праћење перформанси самог тренинга. Сада можемо да пратимо цео тренинг сваког такмичара и када нисмо физички са њима. Тако да и у овом периоду, када су такмичари били по клубовима, могли смо несметано да пратимо шта раде. Имали смо тестирања на Факултету за спорт и физичко васпитање у Новом Саду. Планирана су и тестирања у смислу праћења перформанси.
Међу људима у стручном штабу има нових имена, представите их?
– Укључили смо људе који су експерти у својим занимањима. Ту су нови кондициони тренер Вукашин Станић, психолог Јована Трбојевић и физиотерапеут Милош Малешевић. На неки начин смо заокружили целу причу. Мислим да ћемо са том екипом да будемо до краја доквалификација.
Кад сте преузели репрезентацију, „дочекале” су вас две олимпијске квоте. Да ли је то добра полазна основа пред изазове у доквалификацијама?
– Не треба да будемо нескромни. За разлику од многих спортова који нису успели да се квалификују за Олимпијске игре, ми већ имамо две квоте и то не обичне: то су особе које су свакако и „на медаљи”. Мислим да то није занемарљиво, није само питање учешће на Олимпијским играма већ се надам да ће они да остваре и пласман у сам врх. Оно што на чему радимо су доквалификације и освајање додатних квота, како у мушкој конкуренцији у једноседу у двоседу, тако и код жена у двоседу па што да не и у једноседу. Тежимо ка томе – закључио је селектор Јованов.
Кану има перспективу
Кајак је у фокусу, али како гледате на ситуацију у кануу?
– Сматрамо да кану има неку перспективу. Тестирали смо 15-ак кануиста и кануисткиња. Одлазак Николине Мијушковић је губитак за српски кану, али треба улагати у ту децу, у те младе људе. Почели смо да их пратимо преко зиме, тестирали их у Београду. Укључили смо у рад људе који су у кануу у струци, да се позабаве њима. Ако би улагали у мини кану и млађе селекције, кану би можда могао да досегне неки ниво какав имају сада кајакаши – објашњава Јованов.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.