Долазак Филипа Стојковића на Звездину утакмицу са Цељем био је прилика за јавни осврт на летње дане кад је напустио Маракану и преселио се у бечки Рапид. Отишао је после великих успеха, две титуле и играња у групи Лиге Европе и Лиге шампиона, жеља клуба била је да се на позицији десног бека шанса пружи Марку Гобељићу.
– Сигурно је да постоји жал. Било је ту доста проблема, али није сада ни битно. Сви људи у клубу су ме испратили лепо, али најдражи ми је био испраћај у Новом Саду од навијача. То ћу памтити док сам жив. Битно ми је шта они мисле о мени, а не неки други – рекао је Стојковић о начину растанка са Звездом.
Црвена звезда вам је у срцу и памтићете само лепе ствари?
– Било их је, Богу хвала. Гледао сам сваку утакмицу Црвене звезде у Лиги шампиона, али и оне у првенству, када су ми обавезе дозвољавале. Момцима желим сву срећу, да узму дуплу круну и да то прославимо на лето.
Екипа “гардиста” се расула по Европи?
– У Звезди су остала још двојица гардиста - Гобеља и Бакула. Чујемо се стално, имамо нашу групу, на којој је веома живо. То дружење никада неће да престане.
Како је вама у Рапиду?
– Супер. Кад сам дошао имао сам малих проблема са повредом. Одиграо сам десет утакмица после тога. Стандардан сам, а то је најважније. Предстоји нам борба за излазак у Европу. То нам је примарни циљ.
Сан Рапида је да прекине доминацију Салцбурга у некој од наредних година?
– Раније јесте била криза у Рапиду, али последњих година клуб се диже. Потајно гајимо наду да бисмо могли до другог места, јер оно води у квалификације за Лигу шампиона. Ред бул Салцбург највише улаже, најдоминантнији су у Аустрији, доводе талентоване фудбалере из целог света. За корак су испред свих. Играли смо два пута са њима, нису нас надиграли. Испали смо у купу на продужетке, али у првенству ремизирали.
Имате ли подршку Срба у Бечу?
– Кад сам дошао многи од њих су ми нудили помоћ, да бих се што пре и што боље навикао на нову средину. Хвала им свима, диван свет. Постоји и организована навијачка група "Делије Беч". Прилазе, сликају се са мном, дали су ми и мајицу са њиховим знаком. Стварно се осећам као код куће.
Има ли још Срба у Рапиду?
– Мали Савић је ту, клинац из Војводине. Одличан играч. Ту је и Србин из Босне Граховац, дуже је у клубу. Цимер сам са Бараћом из Хрватске, сјајан је момак. Има доста наших људи. Мене су и Аустријанци предвођени Швабом одлично прихватили и то ми много значи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.