КОРНЕР: Пролеће огромних изазова

Пише: Златибор Репић

Време је да се лопта закотрља на теренима српске елите. Пауза дуга два месеца користила је свима, без обзира на благу зиму и неретка размишљања да је могло да се игра током јануара и у првој половини фебруара.

Одмор је ипак, био преко потребан свима због напорне јесени, а термина је довољно да се сезона у предвиђеном року приведе крају.

Предстојеће пролеће биће изазов за све учеснике такмичења. Иако је и већина партизановаца дигла руке у знак предаје и помирила се да ће највреднији домаћи трофеј трећу годину узастопно да заврши у витринама највећег ривала, радознали су и Звездини навијачи.

Именовање Дејана Станковића за шефа стручног штаба после успешне  ере Владана Милојевића, упамћеног пре свега по двоструком уласку у Лигу шампиона са тимом у који пре његовог доласка многи нису веровали.

Станковићев повратак у српски фудбал добра је ствар јер је доказ да наш највећи клуб и даље може да буде магнет за повратак из фудбалски много развијеније и богатије Италије.

Дејанов задатак није само да одбрани 11 бодова предности стечене захваљујући његовом наследнику и играчима над којима је преузео команду.

Уигравање тима за напорне европске квалификације, односно удовољавање жељи армије навијача да најбоље клубове Старог континента поново доведе у Београд, много је тежи посао за најтрофејнијег играча Србије од потврде да је Звезда најбоља у Супер лиги.

Саво Милошевић је период почетног доказивања успешно пребродио, али ће и он бити на великом испиту.

Мали фонд играча и обавезе на међународној сцени више му неће пролазити као оправдање ако Партизан буде губио од слабијих – Чукаричког, Напретка, Вождовца и Младости. Изгубљена титула није смак света ако црно-бели покажу оно што их је у највећој мери одликовало јесенас – креацију, ефикасност, игру лепу за око, уз наговештај да је тиму из Хумске ово последња сезона у којој се тако рано практично већ опростио од ловорика.

Ненаду Лалатовићу и Александру Веселиновићу у Војводини и Чукаричком следи потврда успешне јесени.

Снажно потпомогнути добром клупском организацијом, обојица су успели да уз висок пласман афирмишу и неколицину младих играча, што ће ипак, брзо да се заборави уколико не одбију нападе за европску визу од такође амбициозних ТСЦ-а, Вождовца и Радничког.

Огроман тест за суперлигаше биће игра и понашање у плеј-оф и плеј-аут фази. Услишена молба већине клубова да се укине подела бодова донеће проблеме са мотивацијом бодовно безбрижним тимовима.

Регуларност ће још једном бити на испиту, а публика је одавно отишла са наших стадиона добрим делом и због сумњи у исходе бројних утакмица, кладионичарских комбинација и сличних негативности.

Пролеће ће, најзад, да нам пружи одговор и на питање имамо ли у Супер лиги играча за А репрезентацију.

Евентуално остварење дводеценијског сна о учешћу нашег државног тима на ЕП, неће бити потпуно уколико нас у групи са Енглеском, Хрватском и Чешком не представља бар неко од оних чије игре гледамо уживо.