Чак и кад је на место спортских изазова дошао онај који с посебном силином прети старијим лицима – он не посустаје. Напротив. Уздигнуте главе, даје пример другима.
- Поштовани пријатељи, народе спортске Србије, сви смо данас у истом рову и заједничким снагама боримо се против невидљивог непријатеља. Сигуран сам да, кад смо оног (!) невидљивог успели да срушимо, самодисциплином можемо и овог – почео је Вуксановић, осећајући обавезу да у кризној ситуацији пошаље важну поруку.
Радо је дао и стратегију којом се победа може издвојити на два фронта, истовремено.
- Као самац, визионарски сам пре месец дана обезбедио материјал за сређивање столарије и кречење стана и засукао рукаве. Добро напредујем и сматрам да ћу до јуна завршити све. У овим годинама апатија је најгоре што може да вас погоди. Зато ће вам све што вам падне на памет да унапредите, били то кућа, стан, подрум, таван или ормар, помоћи да брже и безболније пребродите ово стање.
Колико је озбиљно, указује поређењем.
- Лошије је него 1999. године. Био сам у херојској 250. ракетној бригади, где смо могли да видимо са које стране нам долази непријатељ. Овде, међутим, нема правила. Неопходна је пуна дисциплина, уз максималну посвећеност породици и одговоран однос према држави и њеним мерама.
Улогу имају и спортске институције.
- Свакако би требало похвалити ФС Србије и Београда, за бригу о својим члановима и потезе које вуку кад су борбе на зеленим теренима паузиране. Истина, то се могло и очекивати, имајући у виду ко их представља. Као неко ко је и сам део савеза већ 50 година, сматрам да могу и да треба да апелујем на играче, судије, спортске раднике, али и све остале да будемо разумни и слушамо најодговорније у нашој земљи. Држимо се и будимо сложни. Срећно свима - поручио је искусни инструктор, некадашњи фудбалер и судија који је прошпартао целом Југославијом, али је и чувао, као војно лице.
Све са израженом надом да ћемо се ускоро поново сретати на београдским игралиштима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
